Evropska privreda ulazi u stagflaciju jer energetski šok stvara pritisak sa strane ekonomskog rasta i sa strane inflacije. To ne znači recesiju u eurozoni, ali biće niže stope ekonomskog rasta od očekivanih uz istovremenu inflaciju. Pitanje za Evropsku centralnu banku je u kom trenutku će reagovati povećanjem kamatnih stopa. To zavisi od podataka kojima barataju bankari u Frankfurtu, ocijenio je za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić uoči sastanka ECB na kojem će se 11. juna odlučivati o kamatnim stopama.
„To je ono o čemu se priča od početka rata na Bliskom istoku i rasta cijena nafte iznad 100 dolara za barel. To indukuje inflaciona očekivanja koja su stvorena preko troškovne komponente. Ponovo imamo takozvani energetski šok koji traje sa visokom cijenom nafte. Prognoze su da će se teško vratiti u ravnotežnu zonu, što je oko 60 dolara za barel. Pitanje za centralne banke je u kom trenutku će reagovati. To je uvijek u početku u fazi praćenja i ECB je imala to na prethodnom sastanku. Nije išla na dalja najavljena popuštanja kamatnih stopa, što je takođe bila neka reakcija“, naveo je Grubišić.
Očekuje se da će ECB u četvrtak povećati kamatne stope, jer kreatori monetarne politike nastoje da spriječe da rast cijena energenata izazove šire inflatorne pritiske u ekonomiji. Za razliku od američkih Federalnih rezervi, ECB ima primarni cilj da inflaciju održi blizu dva procenta, a najnoviji podaci pokazuju da rast cijena u eurozoni ponovo ubrzava.
Ukupna inflacija porasla je u aprilu na 3,2 odsto, prije svega zbog skoka cijena energije od 10,9 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Kako je Evropska unija veliki uvoznik energenata posebno je izložena posljedicama poskupljenja nafte izazvanog ratom sa Iranom. Zbog toga rast cijena energenata predstavlja ozbiljan izazov za monetarnu politiku ECB.
„Sada je samo pitanje da li će biti još jedno praćenje, kao što je ECB najavila na prošlom zasijedanju u aprilu, ili će već najaviti preokret u trendu, vjerovatno za 0,25 procenata. To je jedina moja dilema, vjerujem da će se dogoditi već sada ili eventualno na sljedećem sastanku. To zavisi od podataka koje imaju“, istakao je naš sagovornik.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je porasla i takozvana bazna inflacija, koja isključuje nestabilne kategorije poput energije i hrane. Ona je u aprilu dostigla 2,5 odsto, uglavnom zbog rasta cijena usluga. To sugeriše da se poskupljenja energije postepeno prenose na širu ekonomiju kroz više troškove rada i usluga, što ECB smatra mogućim početkom takozvanih „sekundarnih inflatornih efekata“.
Uprkos tome, centralna banka se nalazi u nezavidnoj poziciji. Privreda eurozone već bilježi veoma slab rast, pa dodatno povećanje kamata nosi rizik da ekonomiju gurne u recesiju.
Ipak, većina analitičara očekuje da će ECB podići svoju ključnu depozitnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto.
„Usporen privredni rast u eurozoni otežava odluku ECB, ali novac će u nekom trenutku poskupjeti. Opreznije se investira, kompanije već osjećaju porast troškova. Energetski šok stvara pritisak sa strane ekonomskog rasta i sa nivoa inflacije. To je taj termin stagflacija koji je skovan sedamdesetih godina. Biće niže stope ekonomskog rasta od očekivanih uz istovremenu inflaciju“, zaključio je Grubišić.
Pročitajte još:
Investitori će pažljivo pratiti i nove projekcije ECB za inflaciju i privredni rast. Finansijska tržišta trenutno očekuju još tri povećanja kamatnih stopa do kraja godine. Ekonomisti banke Goldman Sachs procjenjuju da će ECB vjerovatno sniziti prognoze privrednog rasta za 2026. i 2027. godinu, dok će istovremeno povećati procjene inflacije zbog dugotrajnog energetskog šoka. Prema njihovim podacima, kombinovani indeks cijena nafte i gasa porastao je za oko 12 odsto od prethodne projekcije ECB.
Analitičari smatraju da će posebno važna biti nova prognoza bazne inflacije za 2027. godinu, jer će pokazati koliko ECB vjeruje da bi trenutni rast cijena energije mogao da se prelije na ostatak ekonomije.
Istovremeno, pojedine investicione banke ocjenjuju da ECB neće željeti da predstavi junsko povećanje kamata kao jednokratan potez, već će nastojati da ostavi otvorena vrata za dodatna pooštravanja monetarne politike ukoliko inflacija ostane uporno visoka.
