Osnovni ciljevi Carinske unije su stvaranje zone slobodne trgovine, jačanje ekonomskih odnosa među državama članicama, ubrzanje razvoja trgovinskih aktivnosti, podizanje životnog standarda i osiguranje boljih mogućnosti zapošljavanja povećanjem produktivnosti i postizanjem finansijske stabilnosti.
Sagovornica portala Biznis.me, mr Maja Vučinić, v.d. direktorica Uprave carina, ističe da će građani benefite osjetiti kroz efikasniji promet robe, kvalitetnije proizvode i viši nivo zaštite potrošača. Primjena evropskih standarda, navodi, znači sigurnije proizvode na tržištu, modernije i transparentnije carinske procedure, bržu isporuku robe i jednostavniju trgovinu sa državama Evropske unije.
Biznis.me: Što znači poglavlje 29-Carinska unija?
M. Vučinić: Poglavlje 29 odnosi se na Carinsku uniju Evropske unije, koja predstavlja jedan od temelja jedinstvenog evropskog tržišta. Suština je sobodno kretanje robe između država članica, primjena zajedničkih carinskih pravila i jedinstvene carinske politike prema trećim zemljama. Za Crnu Goru zatvaranje ovog poglavlja znači da smo izgradili moderan i sa evropskim standardima usklađen carinski sistem, sposoban da funkcioniše kao dio evropskog carinskog prostora od dana pristupanja Evropskoj uniji.
Biznis.me: Da li je Crna Gora u pristupnom putu postigla sve što se tiče usklađivanja zakonodavstva u carinskoj oblasti?
M. Vučinić: Crna Gora je uspješno uskladila nacionalno zakonodavstvo sa pravnom tekovinom Evropske unije u oblasti carina. To obuhvata propise koji uređuju carinske procedure, tranzit, carinsku tarifu, porijeklo robe, carinsku vrijednost, oslobađanje od dažbina, bezbjednosne aspekte carinskog zakonodavstva, zaštitu prava intelektualne svojine, kontrolu gotovine na granicama i međunarodnu saradnju.
Biznis.me: Koliko je bilo dugo i teško postići sve što Evropa traži od Crne Gore?
M. Vučinić: U pitanju je proces koji traje više od jedne decenije. Od otvaranja Poglavlja 29, u decembru 2014. godine sprovedene su obimne zakonodavne, institucionalne i tehničke reforme. Posebno zahtjevan dio procesa odnosi se na razvoj savremenih informacionih sistema, digitalizaciju carinskih procedura i usklađivanje poslovanja sa evropskim standardima. Sve to je zahtijevalo značajna finansijska ulaganja, stručnu podršku Evropske unije i kontinuirano jačanje administrativnih kapaciteta.
Biznis.me: Koje je reforme bilo najteže promijeniti i sprovesti?
M. Vučinić: Najzahtjevniji dio reformi bila je potpuna digitalna transformacija carinskog sistema.Uspješno je implementiran Nacionalni kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS), kojim je Crna Gora postala dio zajedničkog evropskog tranzitnog sistema, dok su u toku aktivnosti na implementaciji Automatizovanog izvnoznog sistema (AES) i Kontrolnog uvoznog sistema (ICS2), koji će omogućiti potpunu interoperabilnost sa carinskim informacionim sistemima Evropske unije. Paralelno su razvijeni sistemi za elektronsko podnošenje deklaracija, donošenje carinskih odluka i obradu podataka prije dolaska robe. To nije bila samo tehnološka promjena, već promjena načina rada cijele carinske administracije.
Biznis.me: Može li se očekivati brza primjena nakon zatvaranja poglavlja?
M. Vučinić: Da, može. Upravo je cilj privremenog zatvaranja Poglavlja 29 da potvrdi spremnost Crne Gore u primijeni evropskih carinskih pravila od dana pristupanja. Naravno, razvoj informacionih sistema i jačanje administrativnih kapaciteta nastaviće se i u narednom periodu, jer se evropsko carinsko zakonodavstvo modernizuje u kontinuitetu. Međutim, osnovni uslovi za punu primjenu evropskog carinskog sistema već su ispunjeni.
Biznis.me: Da li imamo dovoljno administrativnih kapaciteta?
M. Vučinić: Uprava carina je u prethodnom periodu značajno ojačala svoje administrativne i tehničke kapacitete, ali nedostatak ljudskih resursa i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova. Zato ćemo nastaviti ulaganje u jačanje kadrovskih kapaciteta, posebno imajući u vidu nove odgovornosti koje nas očekuju na budućim spoljnim granicama Evropske unije. Istovremeno, unapređujemo informacione sisteme, upravljanje rizicima i elektronske servise, kako bismo postojeće kapacitete koristili što efikasnije.
Biznis.me: Da li privremeno zatvaranje ovog poglavlja znači i lakši promet robe?
M. Vučinić: Apsolutno. Jedan od osnovnih ciljeva Carinske unije jeste pojednostavljenje i ubrzanje prometa robe. Savremeniji carinski sistem znači manje administrativnih procedura, brže carinjenje, elektronsku razmjenu podataka, efikasnije upravljanje rizicima i predvidivije poslovanje. Nakon pristupanja Evropskoj uniji roba će se unutar jedinstvenog tržišta kretati znatno jedostavnije nego danas.
Biznis.me: Hoće li biti smanjene administrativne prepreke, što znači za naše kompanije veza sa svijetom?
M. Vučinić: Da. Digitalizacija i usklađivanje sa evropskim pravilima značajno smanjuju adminsitrativna opterećenja za privredu. To znači manje papirologije, više elektronskih procedura, brže carinske postupke, veću pravnu sigurnost i niže troškove poslovanja. Takođe, domaće kompanije biće konkurentnije na tržištu i lakše će učestvovati u međunarodnom lancu snabdijevanja.
Pročitajte još:
Biznis.me: Što primjena evropskih carinskih standarda znači za građane?
M. Vučinić: Građani će benefite osjetiti kroz efikasniji promet robe, kvalitetnije proizvode i viši nivo zaštite potrošača. Primjena evropskih standarda znači sigurnije proizvode na tržištu, modernije i transparentnije carinske procedure, bržu isporuku robe i jednostavniju trgovinu sa državama Evropske unije. Dugoročno, sve to doprinosi boljem poslovnom ambijentu, većoj konkurenciji i kvalitetnijoj ponudi proizvoda i usluga za građane Crne Gore.
