Kanada se sve više okreće Evropskoj uniji zbog trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, a evropske kompanije već počinju da iskorištavaju nove prilike na kanadskom tržištu.
Kanadski premijer Mark Carney dočekan je u srijedu ovacijama u Evropskom parlamentu u Strasbourgu, što je prilično neobično za stranog premijera. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen takođe je sastanku dala konkretno političko značenje.
Tokom svog godišnjeg obraćanja o stanju Unije, predložila je da Kanada postane prva pridružena članica EU. Šira saradnja je opisana kao „Savez za budućnost“, koji bi obuhvatao odbranu, energiju, tehnologiju, kritične sirovine i Arktik, izvještava Euronews, prenosi SEEbiz.
Šta bi značilo „pridruženo članstvo“?
Takva kategorija trenutno ne postoji u osnivačkim ugovorima EU, tako da bi njeno stvaranje zahtijevalo saglasnost svih država članica i složene pravne pregovore. Dodatnu prepreku predstavlja činjenica da deset zemalja, uključujući Francusku i Italiju, još nije u potpunosti ratifikovalo Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA), skoro deceniju nakon što je potpisan.
Carney je naglasio da Kanada ne traži punopravno članstvo u EU, već „ujedinjeni savez“ koji bi prevazišao klasični sporazum o slobodnoj trgovini. Za sada je to prvenstveno politička poruka, a ne razrađen pravni model.
Međutim, konkretni sporazumi pokazuju da se ekonomska saradnja već razvija.
Trgovina između EU i Kanade raste
Prema podacima Vijeća EU, trgovina robom i uslugama između dvije strane porasla je za više od 81 posto od 2016. godine, dostigavši nešto više od 130 milijardi eura u 2025. godini.
Evropski izvoz robe u Kanadu vrijedio je 48,9 milijardi eura, dok su usluge dodale još 29,4 milijarde eura. Njemačka je prošle godine u Kanadu izvezla robu u vrijednosti od približno 12 milijardi eura, Italija 6,3 milijarde eura, a Francuska 4,4 milijarde eura.
Mašine, hemikalije, farmaceutski proizvodi i transportna oprema vodeći su evropski izvozni artikli. Izvoz mašina dostigao je rekordnih 9,5 milijardi eura, dok je vrijednost električne opreme porasla sa 2 milijarde eura u 2022. na 3,3 milijarde eura prošle godine. Izvoz automobila porastao je sa 2,9 milijardi eura na 4,4 milijarde eura u istom periodu.
Avio industrija zabilježila je posebno snažan rast. Prodaja aviona sa vlastitim pogonom porasla je sa 449 miliona eura u 2022. na 1,2 milijarde eura prošle godine.
Evropske odbrambene kompanije dobijaju velike poslove
Odbrambeni sektor pruža najjasniji dokaz do sada da Kanada želi smanjiti svoju ovisnost o tradicionalnim američkim dobavljačima.
U julu je Ottawa odabrala njemačku brodograditeljsku grupu TKMS kao preferisanog dobavljača za izgradnju do 12 novih podmornica. Konačni ugovor još nije potpisan, ali je odluka stavila njemačku kompaniju u središte jednog od najvećih kanadskih programa vojne nabavke.
Švedski Saab takođe napreduje. Kanada ga je odabrala kao preferisanog dobavljača za šest izviđačkih aviona GlobalEye, ispred ponuda Boeinga i L3Harrisa.
Letelice GlobalEye zasnovane su na poslovnim avionima kanadske kompanije Bombardier, a Saab je ponudio da veći dio proizvodnje obavlja u Kanadi. Ovo bi kombinovalo evropske senzore i sisteme nadzora sa kanadskom proizvodnjom.
U junu je Kanada takođe postala prva neevropska zemlja kojoj je odobren pristup nabavkama u okviru evropskog odbrambenog programa SAFE. Ovo otvara mogućnost kanadskim proizvođačima da učestvuju u zajedničkim evropskim nabavkama, a istovremeno olakšava evropskim odbrambenim kompanijama da uključe kanadske kompanije u svoje lance snabdijevanja.
Airbus, Siemens i željeznice već prisutni
Saradnja nije ograničena samo na vojnu opremu. Air Canada je naručila osam aviona Airbus A350-1000, dok je kanadska vlada ugovorila s Airbusom kupovinu četiri nova aviona tankera A330 i konverziju pet postojećih. Program vrijedi 3,6 milijardi kanadskih dolara, odnosno oko 2,2 milijarde eura.
Njemački Siemens ulaže 150 miliona kanadskih dolara, odnosno oko 97 miliona eura, u kanadski istraživački centar za proizvodnju baterija korištenjem vještačke inteligencije.
U željezničkom sektoru, francuske kompanije Keolis, Systra i SNCF Voyageurs dio su konzorcijuma Cadence, odabranog 2025. godine za razvoj projekta Alto, planirane brze željezničke linije između Toronta i Kvebeka. Kanada je izdvojila oko 2,4 milijarde eura za razvojnu fazu projekta.
Kritične sirovine kao nova prilika
Kanadske rezerve nikla, litijuma, bakra i drugih kritičnih minerala mogle bi postati još jedno područje saradnje.
Evropska unija nastoji smanjiti svoju ovisnost o koncentrisanim i politički rizičnim dobavljačima, dok Kanada želi privući više investicija, razviti prerađivačke kapacitete i pronaći kupce izvan američkog tržišta.
Evropska investiciona banka i kanadska vlada potpisale su u martu pismo o namjerama kako bi istražile mogućnosti finansiranja kanadskih projekata vezanih za kritične minerale. Iako sporazum još ne uključuje konkretne finansijske obaveze, mogao bi otvoriti prostor za evropske kompanije u rudarstvu, preradi, recikliranju i proizvodnji baterija.
Dublja saradnja donosi i izazove
CETA je do 2024. godine eliminisala 99 posto carinskih linija, tako da bi novi savez morao ponuditi više od dodatnih smanjenja carina. Najveće mogućnosti za daljnji napredak mogle bi biti u javnim nabavkama, investicijama, digitalnoj trgovini, mobilnosti stručnjaka i međusobnom priznavanju standarda.
Pročitajte još:
Veći pristup tržištu mogao bi takođe zahtijevati od Kanade da uskladi određene propise s propisima EU. Međutim, prerano je zaključiti da bi Ottawa prihvatila evropska pravila u svim oblastima, od poljoprivrede do zaštite podataka. Sve će zavisiti od konačnog sadržaja budućeg sporazuma.
Geopolitički analitičar Angelo Katsoras iz Nacionalne banke Kanade upozorio je da Brisel sve više koristi pravila javnih nabavki, subvencije, tarife i zahtjeve za lokalnim sadržajem kako bi podstakao proizvodnju unutar Evrope. To bi kanadskim kompanijama moglo otežati ulazak na evropsko tržište.
S druge strane, isti princip važi i za evropske kompanije u Kanadi: kompanije koje ulažu u lokalnu proizvodnju, umjesto da se oslanjaju isključivo na izvoz, mogle bi imati veće šanse za uspjeh, piše Euronews.
Može li Evropa zamijeniti SAD?
U kratkoročnom periodu, ne.
U 2025. godini, SAD su činile 71,7 posto kanadskog izvoza robe, dok je EU činila 8,7 posto ukupne kanadske trgovine robom. Kanada ne može brzo zamijeniti naftovode, željeznice, fabrike i prekogranične lance snabdijevanja koji su decenijama građeni oko njenog južnog susjeda.
Realniji scenario je postepena preraspodjelu investicija i državnih ugovora. Odbrana i željeznice mogle bi biti među prvim sektorima koji će vidjeti promjene, jer dobavljače direktno biraju vlade. Kritične sirovine, tehnologija baterija i energetska infrastruktura mogle bi uslijediti kako se budu razvijali finansiranje i lanci snabdijevanja.
