Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore ubrzao je na 2,6 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, sa 1,5 odsto u prethodnom kvartalu. Ipak, bio je niži od stope rasta od 2,8 odsto zabilježene u prvom kvartalu 2025, navela je Evropska komisija u kvartalnom izvještaju o ekonomijama kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.
U cijeloj 2025. godini realni BDP povećan je 2,7 odsto, u poređenju sa rastom od 3,2 odsto godinu ranije.
“U prvom kvartalu 2026. ključni pokretači rasta bili su lična potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva, koje su na godišnjem nivou porasle 6,8 odsto, odnosno 20,9 odsto”, navodi EK, prenosi Forbes.
Rast javne potrošnje blago je usporio, na 1,2 odsto na godišnjem nivou, sa 1,4 odsto u četvrtom kvartalu 2025.
Izvoz robe i usluga smanjen je 14 odsto na godišnjem nivou, čime je nastavljen trend slabih rezultata iz četvrtog kvartala 2025, kada je izvoz pao 12,8 odsto.
Istovremeno, uvoz roba i usluga smanjen je 1,3 odsto na godišnjem nivou, zbog čega je neto izvoz u prvom kvartalu negativno doprinio rastu BDP-a sa 3,8 procentnih poena.
Prema izvještaju EK, u drugom kvartalu rast industrijske proizvodnje snažno je ubrzao, na 13,1 odsto u aprilu i 17,1 odsto u maju, na godišnjem nivou, nakon povećanja od 7,5 odsto u prvom kvartalu 2026.
“Rast u prvom kvartalu bio je podstaknut povećanjem proizvodnje električne energije od 27,3 odsto na godišnjem nivou, dok su rudarstvo i prerađivačka industrija zabilježili pad od 17 odsto, odnosno četiri odsto”.
Vrijednost izvedenih građevinskih radova povećana je 5,1 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu.
Podsjeća se da su na godišnjem Ekonomskom i finansijskom dijalogu između Evropske unije i regionalnih partnera, održanom 5. maja, usvojeni zajednički zaključci sa preporukama ekonomskih politika za svaku zemlju pojedinačno.
„Crna Gora pozvana je da ojača fiskalnu održivost ograničavanjem javne potrošnje i korišćenjem prihoda ostvarenih iznad plana za smanjenje deficita i povećanje državnih depozita“, navela je EK.
Preporukama je, kako se dodaje, Crna Gora pozvana i da usvoji budžetske mjere za povećanje prihoda, unaprijedi upravljanje i finansijske rezultate državnih preduzeća, završi formiranje Fiskalnog savjeta i preispita funkcionisanje postojećih fiskalnih pravila.
Rast prometa u trgovini
EK navodi da je snažna potrošačka tražnja podržala je rast prometa u trgovini na malo od 4,7 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu. Rast je nastavljen u aprilu, kada je iznosio 3,7 odsto, dok je u maju promet stagnirao.
“Podaci iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal nijesu bili dostupni u trenutku izrade izvještaja”.
Prosječna zarada porasla u maju
Prosječna neto mjesečna zarada, bez poreza i doprinosa, porasla je u maju 1,9 odsto na godišnjem nivou i iznosila je 1.033 eura.
Prosječna bruto zarada povećana je na 1.234 eura u maju, sa 1.208 eura godinu ranije.
Deficit tekućeg računa, posmatran kao pokretni zbir za četiri kvartala, povećan je na 21,3 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2026, sa 20,5 odsto u četvrtom kvartalu 2025.
“Rast deficita bio je posljedica manjeg suficita u trgovini uslugama, koji je smanjen na 18,9 odsto BDP-a, sa 19,5 odsto u četvrtom kvartalu, dok je deficit u robnoj razmjeni blago smanjen, na 45,5 odsto BDP-a sa 45,8 odsto”, navela je EK.
Suficit bilansa primarnog dohotka smanjen je na 0,3 odsto BDP-a u četiri kvartala zaključno sa martom 2026, sa 0,8 odsto u četvrtom kvartalu, dok je suficit sekundarnog dohotka ostao stabilan na pet odsto BDP-a.
Smanjen priliv SDI
Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 5,9 odsto BDP-a u četiri kvartala zaključno sa martom 2026, što je manje u odnosu na 6,5 odsto u 2025. godini, i pokrio je samo dio deficita tekućeg računa.
Devizne rezerve smanjene su na nivo dovoljan za pokriće 3,5 mjeseci uvoza roba i usluga u prvom kvartalu 2026, sa 4,2 mjeseca na kraju 2025. godine.
Inflacija potrošačkih cijena povećana je na 3,8 odsto na godišnjem nivou u aprilu, sa 2,9 odsto u prvom kvartalu, a zatim je u maju usporila na 3,6 odsto.
“Glavni pokretači inflacije od januara do maja bili su rast cijena u zdravstvu od šest odsto, uslugama smještaja i ishrane od 4,6 odsto, saobraćaju od 5,7 odsto i alkoholnim pićima od 5,3 odsto”.
Cijene hrane rasle su umjerenije, 2,7 odsto, dok su cijene odjeće smanjene 0,8 odsto na godišnjem nivou.
Bankarski sektor Crne Gore nastavio je da raste
Ukupni krediti komercijalnih banaka povećani su u maju 12,3 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta od 13,3 odsto u aprilu.
Od januara do maja prosječan rast kredita iznosio je 13,3 odsto.
Prema izvještaju, povećanje je uglavnom bilo podstaknuto snažnim rastom kredita privredi i stanovništvu, koji je u prosjeku iznosio 19,7 odsto, odnosno 17,3 odsto na godišnjem nivou.
Krediti državnim preduzećima porasli su 44 odsto, dok su krediti javnom sektoru u istom periodu smanjeni 17 odsto.
Krediti nerezidentima smanjeni su u maju 3,4 odsto na godišnjem nivou, nakon pada od 13,4 odsto u prvih pet mjeseci 2025, i činili su 19,6 odsto ukupnih kredita.
Udio nekvalitetnih kredita blago je smanjen, na 2,5 odsto ukupnih kredita u maju, sa 2,7 odsto na kraju 2025. godine.
Rast depozita komercijalnih banaka ubrzao je na 5,7 odsto na godišnjem nivou u maju, sa 3,7 odsto u aprilu.
U prvih pet mjeseci prosječan rast depozita iznosio je 4,8 odsto.
Depoziti kompanija i stanovništva porasli su u prosjeku 5,1 odsto, odnosno 13,4 odsto na godišnjem nivou.
Depoziti finansijskih institucija smanjeni su 4,2 odsto.
Depoziti nerezidenata pali su 7,4 odsto na godišnjem nivou u prvih pet mjeseci i u maju su činili 19,4 odsto ukupnih depozita, u poređenju sa 21,4 odsto u maju 2025.
“Bankarski sektor u cjelini ostao je stabilan i likvidan”, ocijenila je EK.
Prinos na aktivu blago je smanjen na 2,3 odsto u četvrtom kvartalu 2025, sa 2,7 odsto u istom periodu 2024, dok je odnos likvidne aktive i kratkoročnih obaveza smanjen na 26,6 odsto, sa 31,1 odsto.
Novi podaci nijesu bili dostupni, ukazuje se u izvještaju.
Povećani budžetski prihodi
U prvih pet mjeseci 2026. budžetski prihodi povećani su 8,2 odsto na godišnjem nivou i bili su 2,1 odsto iznad plana.
“Tome je djelimično doprinio oporavak prihoda od doprinosa za penzijsko osiguranje, koji su porasli 22,6 odsto na godišnjem nivou i bili 8,6 odsto iznad plana”, piše u izvještaju.
Poreski prihodi povećani su 4,9 odsto na godišnjem nivou i bili su neznatno, 0,1 odsto, ispod plana.
Prihodi od poreza na dodatu vrijednost i akciza povećani su 5,1 odsto, odnosno 5,5 odsto na godišnjem nivou.
Prihodi od poreza na dobit pravnih lica porasli su četiri odsto na godišnjem nivou, ali su bili 3,6 odsto ispod plana.
Budžetski rashodi povećani su 10,1 odsto na godišnjem nivou od januara do maja, ali su bili 7,7 odsto ispod plana.
Kapitalni izdaci bili su 35 odsto niži od planiranih budžetom, uprkos godišnjem rastu od 27 odsto.
Ostali pokretači rasta rashoda bili su izdaci za socijalne transfere, koji su povećani 14,7 odsto, i troškovi kamata, koji su porasli 25,3 odsto.
Pročitajte još:
Budžetski deficit u periodu od januara do maja iznosio je 1,1 odsto projektovanog BDP-a, u poređenju sa suficitom od 0,6 odsto BDP-a u istom periodu 2025. godine i planiranim deficitom od 3,2 odsto za cijelu 2026.
U prvom kvartalu 2026. udio javnog duga smanjen je na 59 odsto BDP-a, sa 63,5 odsto na kraju 2025. godine.
Na kraju marta, državni depoziti, uključujući zlato, iznosili su 650,5 miliona eura, odnosno 7,6 odsto BDP-a, što je manje u odnosu na 9,8 odsto BDP-a u četvrtom kvartalu 2025.
Ojačala ekonomska aktivnost u cijelom regionu
Ekonomska aktivnost na Zapadnom Balkanu ojačala je u prvom kvartalu 2026. Godine, navodi EK.
“Uprkos izazovnom spoljnom okruženju, ponderisana prosječna stopa rasta proizvodnje u regionu povećana je na 3,2 odsto, sa 2,7 odsto u prethodnom kvartalu. To je bio najbrži tempo rasta od četvrtog kvartala 2024. Godine”, ocijenila je EK.
Ubrzanje je, kako dodaje, bilo posljedica snažnijeg rasta u Srbiji, najvećoj ekonomiji regiona, gdje je stopa rasta povećana sa 2,2 odsto u prethodna tri mjeseca na 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, zatim u Crnoj Gori, sa 1,5 na 2,6 odsto, i na Kosovu, sa 3,9 na 5,4 odsto, što je bila najviša stopa rasta u regionu.
Ekonomski rast u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji blago je usporio u odnosu na prethodni kvartal, ali je ostao snažan i iznosio 3,7 odsto, odnosno 3,1 odsto.
U Bosni i Hercegovini rast BDP-a ostao je stabilan, ali na nižem nivou od 2,2 odsto.
