Potencijalni rizik po javne finansije koji nosi Euro model, rast javne potrošnje, ranjiva struktura budžetskih prihoda, refinansiranje dugova, udio sive ekonomije od 20,4 odsto BDP-a te nedovoljna diverzifikovanost privrede neki su od ključnih problema na koje je Evropska komisija (EK) ukazala u jučerašnjem izvještaju za Crnu Goru u ekonomskom dijelu.
– Nedavno najavljena reforma Euro model koja predviđa značajan rast minimalnih zarada od januara iduće godine i ukidanje doprinosa za PIO, može predstavljati značajan rizik za održivost javnih finansija i spoljnu ravnotežu zemlje – ocjena je EK, prenosi Pobjeda.
Potrebne konsultacije sa privredom
Smatraju da su potrebne dodatne procjene rizika te konsultacije sa zainteresovanim stranama, odnosno privredom. S druge strane, konstatuje se da je Crna Gora ostvarila napredak kada je riječ o razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.
EK smatra da neefikasna fiskalna pravila, visok nivo mandatorne potrošnje i velike potrebe za refinansiranjem duga utiču na fiskalnu ranjivost. Formiranje Fiskalnog savjeta nakon više neuspješnih pokušaja vide kao jačanje okvira fiskalnog upravljanja. Registruju bolju situaciju na tržištu rada, ali i dalje visoke stope dugoročne i nezaposlenosti među mladima. Ocjenjuju da ima napretka u unapređenju poslovnog ambijenta i reformama državnih preduzeća, te ukazuju da se kreditni rast ubrzao uz stabilan i likvidan bankarski sektor.
EK poručuje da Crna Gora mora ograničiti javnu potrošnju, uključujući fiksiranje zarada u javnom sektoru u srednjem roku te sprovesti mjere koje će dovesti do povećanja prihoda. Podsjećaju na obavezu da Fiskalni savjet mora razmotriti budžet za iduću godinu, ali i na implementaciju donijetih zakona koji se odnose na budžet i fiskalnu odgovornost te upravljanje državnim preduzećima.
BDP po stanovniku je dostigao 54 odsto evropskog prosjeka u prošloj godini, što je rast za jedan procenat u odnosu na 2024, odnosno za 43 odsto više nego 2020. godine. EK ukazuje da je privredni rast usporio sa 3,2 odsto u 2024, na 2,7 odsto u prošloj godini te da je generalno baziran na domaćoj potrošnji.
– Privatna potrošnja i investicije ostale su glavni pokretači ekonomske ekspanzije. Privatnu potrošnju podržali su rast zarada i snažan kreditni rast, ali je rast ekonomije usporio u odnosu na prethodne godine. Visoka javna kapitalna potrošnja podstakla je investicije – navodi se u izvještaju.
Pad izvoza
Razlog za pad izvoza vide u privremenom zatvaranju TE Pljevlja ali i slabijim prošlogodišnjim rezultatima od turizma, te ukazuju da je doprinos neto izvoza rastu BDP-a bio negativan.
– Nakon slabijeg prvog kvartala, rast BDP-a ubrzao je na 3,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, podstaknut snažnom turističkom aktivnošću i investicijama. Spoljna neravnoteža dodatno je produbljena tokom 2025. godine. Deficit tekućeg računa povećan je na 20,5 odsto BDP-a, sa 17,1 odsto u 2024. godini, zbog pogoršanja robnog trgovinskog bilansa i slabijih rezultata turizma – ocjena je EK.
S druge strane, registrovan je rast uvoza za 9,4 odsto, ali i deficita tekućeg računa koji je u drugom kvartalu ove godine dostigao 21,1 odsto BDP-a. EK registruje i rast prosječne inflacije sa 3,3 odsto u 2024. na 3,9 odsto u prošloj godini, ukazujući da je riječ o kombinaciji spoljnih i domaćih faktora.
– Na inflaciju u maloj i otvorenoj crnogorskoj ekonomiji značajno su uticale uvozne cijene, posebno hrane, dok su domaći inflatorni pritisci proistekli iz visokog rasta zarada i labave fiskalne politike. Bazna inflacija u prosjeku je iznosila oko pet odsto u 2025. godini – navodi se u izvještaju za Crnu Goru, uz napomenu da je u drugoj polovini 2025. godina inflacija stabilizovana do marta ove godine kada je na novi rast uticala bliskoistočna kriza i rast cijena energenata, što je rezultiralo rastom godišnje stope inflacije sa 2,6 u martu na 4,5 odsto u avgustu.
Budžetski deficit
Budžetski deficit je prošle godine dostigao 4,3 odsto BDP-a, čime je značajno premašeno 3,5 odsto planiranih rebalansom iz septembra.
– Budžetski prihodi bili su iznad planiranog nivoa i iznosili su 41,1 odsto BDP-a, umjesto planiranih 40,6 odsto, zahvaljujući snažnim poreskim prihodima koji su bili 4,8 odsto veći od planiranih. Ostali prihodi su bili niži od planiranih. Prihodi od doprinosa za PIO bili su 11,1 odsto ispod plana, a njihov udio u BDP-u smanjen je za 2,8 procentnih poena, na 4,3 odsto, nakon umanjenja stope doprinosa – piše u izvještaju.
Ukupna javna potrošnja je činila 45,4 odsto BDP-a umjesto planiranih 44 odsto i veća je za 7,8 odsto na godišnjem nivou.
– Do rasta potrošnje je dovelo povećanje socijalnih transfera, troškova zdravstva te subvencije. Budžetom je za 2026. godinu planiran deficit od 3,7 odsto BDP-a, što je iznad granice od tri odsto propisane fiskalnim pravilom – ukazuju iz EK.
Samo zarade u javnom sektoru, sa transferima za socijalno osiguranje i troškovima zdravstva činili su 68 odsto ukupne potrošnje u prošloj godini.
Na ranjivost javnih finansija, kako navode iz EK, utiču visoki mandatorni troškovi i dugovi, kao i činjenica da se Crna Gora značajno oslanja na prihode od PDV-a. – Uprkos dobroj naplati poreza od zarada i dobiti preduzeća u 2025, značajno oslanjanje na PDV i akcize, koji su činili 54 odsto ukupnih budžetskih prihoda, čini budžet veoma zavisnim od privrednog ciklusa – smatraju u EK dodajući da su efekti proširenja poreskog opsega prilično ograničeni.
Javni dug
Javni dug je krajem prošle godine, kako ukazuju, povećan na 63,5 odsto BDP-a sa 61,3 odsto 2024, što je posljedica novog zaduživanja koje je bilo predviđeno za fiskalne rezerve za otplatu dugova koji dospijevaju iduće godine.
– Javni dug je pao ispod 60 odsto BPD-a u drugom kvartalu 2026, ali Vlada projektuje da će krajem godine ponovo porasti na 68 odsto. Potrebe za refinansiranjem duga, uključujući euroobveznice, umjerene su u 2026. godini i iznose 383,6 miliona eura, ali dostižu vrhunac u 2027. godini, kada će iznositi 750 miliona eura, odnosno 8,4 odsto BDP-a – navodi se u izvještaju.
EK smatra da ima prostora za jačanje fiskalne politike kao glavnog instrumenta upravljanja agregatnom tražnjom u crnogorskoj ekonomiji u kojoj se koristi euro.
– Labava fiskalna politika u 2025. godini dodatno je pojačala cjenovne pritiske i spoljne neravnoteže. Visoki obavezni rashodi, ambiciozan investicioni program i rastući troškovi kamata ostavljaju malo prostora za fiskalnu podršku u slučaju nepovoljnih ekonomskih šokova i otežavaju poštovanje fiskalnih pravila u narednim godinama – ocjenjuju u EK.
EK konstatuje da se usvajanjem Zakona o upravljanju državnim preduzećima preduzeti važni koraci za unapređenjem nadzora nad državnim kompanijama. Njihov cilj je poboljšanje finansijskih rezultata kroz reformu upravljačkih struktura i smanjenje političkog uticaja. Ovim propisom je, kako se navodi, otklonjen regulatorni nedostatak u pogledu operativnog okvira javne interne finansijske kontrole u državnim preduzećima. Ipak, naglašavaju da je sada potrebno obezbijediti njegovu efikasnu primjenu.
EK ocjenjuje da je Crna Gora između umjerenog i dobrog nivoa pripremljenosti za izlazak na jedinstveno evropsko tržište kada je riječ o konkurenciji. Ipak, kao izazov i dalje vide nedovoljnu diverzifikaciju privrede, imajući u vidu da se crnogorska ekonomija dominantno oslanja na usluge, posebno turizam.
– Zajedno sa malim domaćim kompanijama i njihovim niskim izvoznim kapacitetima, to ograničava rast produktivnosti i konkurentnost domaćih preduzeća – ocjenjuju iz EK.
Ukazali su da je prošle godine zabilježen veći broj dolazaka turista, ali manji broj noćenja. Tako je broj dolazaka povećan za 4,7 odsto, a broj noćenja smanjen za 1,5 odsto. To, kako se navodi, osim na kraći prosječan boravak turista, ukazuje i na koncentraciju turističke aktivnosti u vrhuncu sezone. Smatraju da su potrebni novi hoteli, tržišta i dodatne avio konekcije.
Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore povećana je za 7,2 odsto na godišnjem nivou zahvaljujući rastu uvoza za 9,3 odsto prošle godine. U istom periodu izvoz robe je smanjen za 6,9 odsto.
– Izvozna baza ostala je veoma uska i oslanja se na mineralna goriva i električnu energiju. Trgovina robom sa EU porasla je za 3,7 odsto. EU ostaje glavni trgovinski partner Crne Gore, sa udjelom od 32,5 odsto u ukupnom izvozu i 43,3 odsto u ukupnom uvozu robe. Izvoz usluga, koji se uglavnom oslanja na turizam, značajno premašuje izvoz robe, iznosio je 33 odsto BDP-a, dok je izvoz robe iznosio 7,2 odsto BDP-a u 2025. godini – stoji u izvještaju.
Iako EK vidi napredak u unapređenju regulatornog poslovnog ambijenta, ukazuju da su i dalje prisutni problemi sa povraćajem PDV-a u roku, te sezonskog i neprijavljenog rada imajući u vidu da elektronski sistem za obradu zahtjeva za privremeni boravak i radne dozvole još ne radi. Smatraju da je visok udio neformalne ekonomije u BDP-u, 20,4 odsto, rezultat nedostataka institucionalnog i regulatornog okvira, slabosti tržišta rada, ograničenih inspekcijskih kapaciteta, ali i korupcije.
Pročitajte još:
Kada je riječ o poreskoj oblasti, EK smatra da Crna Gora tu dobro stoji, ali da je potrebno riješiti problem velikog broja neaktivnih kompanija u registru te obezbijediti sistem automatske razmjene informacija. Poreskoj upravi, prema njihovoj procjeni, fali 60 novih ljudi, a potrebno je obezbijediti i obuke za zaposlene u oblasti poreske inspekcije i procjene rizika.
EK vidi potrebu za sveobuhvatnom reformom zarada kako bi se obezbijedio sistem nagrađivanja po zaslugama u javnom sektoru.
– Ocjene učinka zaposlenih se primjenjuju, ali ih je potrebno unaprijediti kako bi postojala snažnija veza između rezultata rada, obuka i napredovanja u karijeri – ocjenjuju iz EK.
Spajić: Svjesni smo rizika i odgovarajućim mjerama ih saniramo
Govoreći o mogućim rizicima primjene Euro modela, na koje je u ovogodišnjem Izvještaju o napretku ukazala EK, premijer Milojko Spajić je kazao da su slične poruke slate i kada je riječ o programima Evropa sad 1 i 2.
– Mi smo tih rizika apsolutno svjesni i odgovarajućim mjerama saniramo sve te rizike. Dva puta do sada smo pokazali da uspješno radimo na svim tim reformama – kazao je Spajić.
Premijer je istakao i da je Crna Gora primjenom programa Evropa sad 1 i 2 smanjila javni dug.
– To je bilo najveće smanjenje javnog duga u Evropi. Jedino je još Irska u tome uspjela i to zato što je restruktuirala svoj dug. Mi to nijesmo radili, već smo ga uredno vraćali – poručio je Spajić.
Ambasador EU Johan Satler je, sa druge strane, naglasio kako u Euro modelu postoje određene nepoznanice.
– Nijesmo još vidjeli rizike po javne finansije – kazao je on.
Satler je dodao i da mu je drago što Vlada, kada je riječ o Euro modelu, komunicira sa socijalnim partnerima.
– Želim da vas ohrabrim da tako nastavite – zaključio je Satler.
