Odbor za ekonomsku i monetarnu politiku Evropskog parlamenta odobrio je uvođenje digitalnog eura, čime je otvoren put za završnu fazu političkih pregovora o jednom od najvažnijih monetarnih projekata u Evropskoj uniji.
Digitalni euro bi, prema planovima Evropske centralne banke, mogao biti spreman za prvo izdavanje tokom 2029. godine, pod uslovom da evropski zakonodavci tokom 2026. usvoje potreban regulatorni okvir. Prije toga očekuje se pilot-projekat, koji bi trebalo da traje 12 mjeseci i počne u drugoj polovini 2027. godine, prenosi portal Investitor.
U praksi, digitalni euro bio bi elektronski oblik novca centralne banke — javni novac u digitalnom obliku, jednako garantovan kao gotovina, ali prilagođen vremenu u kojem se sve veći dio plaćanja obavlja telefonom, karticom ili preko interneta.
Evropa želi manje zavisnosti od američkih platnih sistema
Glavni politički motiv projekta je jačanje finansijske i platne autonomije Evrope.
Prema podacima Evropske centralne banke, američki platni giganti Visa i Mastercard drže 61 odsto svih kartičnih plaćanja u eurozoni i gotovo sve prekogranične kartične transakcije. To znači da se veliki dio svakodnevnog platnog prometa u Evropi oslanja na infrastrukturu i pravila kompanija koje nijesu pod evropskom kontrolom.
Ta zavisnost postala je osjetljivija u periodu rastućih geopolitičkih napetosti, trgovinskih sporova i sve češćih rasprava o tome može li se globalna finansijska infrastruktura koristiti kao instrument političkog pritiska.
Digitalni euro zato nije zamišljen samo kao nova aplikacija za plaćanje, već kao evropski odgovor na pitanje: ko kontroliše novac i platni promet u digitalnoj ekonomiji?
Šta bi bio digitalni euro?
Digitalni euro bio bi digitalni oblik novca Evropske centralne banke, namijenjen građanima i kompanijama u eurozoni. Za razliku od novca na bankovnom računu, koji predstavlja potraživanje prema komercijalnoj banci, digitalni euro bio bi direktno vezan za centralnu banku.
Ipak, ECB naglašava da digitalni euro ne bi zamijenio gotovinu. Naprotiv, zamišljen je kao njena dopuna — digitalna verzija javnog novca koja bi se koristila za svakodnevna plaćanja u prodavnicama, na internetu i između građana.
Građani bi digitalne eure držali u posebnom digitalnom novčaniku, koji bi mogao biti povezan sa bankom ili drugim ovlašćenim pružaocem platnih usluga. Plaćanja bi bila moguća online, ali i offline, što znači da bi se transakcije mogle obavljati i bez internet konekcije, na primjer preko telefona ili kartice.
Koliko bi novca građani mogli držati?
Jedno od najosjetljivijih pitanja je limit iznosa koji bi građani mogli držati u digitalnim eurima. Taj limit još nije konačno određen.
Razlog za oprez je strah banaka da bi građani, naročito u kriznim situacijama, mogli masovno prebacivati novac sa bankovnih računa u digitalne eure, što bi ugrozilo depozite i likvidnost komercijalnih banaka.
Zbog toga se digitalni euro dizajnira za svakodnevna plaćanja, a ne kao zamjena za štednju ili klasične bankarske depozite. Prema predloženom modelu, digitalni euro ne bi donosio kamatu, ne bi imao korisničke naknade za osnovne usluge i bio bi ograničen iznosom koji pojedinac može držati.
Za kompanije su predviđena još stroža pravila — one ne bi mogle dugoročno čuvati digitalne eure, već bi ih morale brzo prebacivati na svoje bankovne račune.
Banke ostaju u centru sistema
Iako bi digitalni euro izdavala Evropska centralna banka, komercijalne banke i platne institucije ostale bi ključni posrednici prema krajnjim korisnicima.
ECB bi obezbijedila osnovnu infrastrukturu, dok bi banke i fintech kompanije građanima nudile novčanike, korisničku podršku i tehničku integraciju. Time se pravi kompromis između javnog interesa i interesa finansijskog sektora, koji je prethodnih godina izražavao snažne rezerve prema projektu.
Jedno od otvorenih pitanja ostaje način nadoknade troškova za banke i platne kompanije. Procjene govore da bi prilagođavanje sistema moglo koštati više milijardi eura, dok trgovci očekuju da naknade za digitalni euro budu niže od sadašnjih troškova kartičnih transakcija.
Za male trgovce i preduzetnike to bi moglo biti posebno važno, jer su naknade za kartična plaćanja godinama jedno od spornih pitanja u maloprodaji i uslužnom sektoru.
Privatnost: Najveća politička tačka spora
Jedna od najvećih dilema u javnosti tiče se privatnosti.
Kritičari strahuju da bi digitalni novac centralne banke mogao otvoriti vrata većem nadzoru nad potrošnjom građana. ECB, međutim, tvrdi da digitalni euro mora imati najviše standarde privatnosti i da Eurosistem ne bi mogao direktno identifikovati korisnike na osnovu podataka o plaćanju.
Posebno se ističe offline plaćanje, koje bi trebalo da bude najbliže gotovini po stepenu privatnosti, jer bi male transakcije mogle da se obavljaju bez stalne centralne obrade podataka.
Ipak, digitalni euro neće biti potpuno anoniman. Kao i kod drugih platnih instrumenata, moraće se poštovati pravila protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Digitalni euro nije kriptovaluta
Važno je naglasiti da digitalni euro ne bi bio kriptovaluta.
Kriptovalute poput bitcoina nemaju centralnog izdavaoca i njihova vrijednost može snažno varirati. Digitalni euro bi, s druge strane, bio javni novac, garantovan od Evropske centralne banke i uvijek vrijedan isto kao obični euro.
Takođe, digitalni euro nije isto što i stablecoin. Stablecoini su privatno izdati digitalni tokeni koji najčešće pokušavaju da održe stabilnu vrijednost vezivanjem za dolar ili drugu valutu. Digitalni euro bi bio zvanična digitalna valuta centralne banke.
Globalna trka za digitalni novac
Evropska unija nije jedina koja razvija javni digitalni novac.
Kina već godinama razvija i širi upotrebu digitalnog juana, uključujući plaćanja u maloprodaji, državne transakcije i prekogranične projekte. Rusija je najavila širu primjenu digitalne rublje od septembra 2026. godine.
Sjedinjene Američke Države izabrale su drugačiji put. Predsjednik Donald Tramp zaustavio je planove za digitalnu valutu Federalnih rezervi i podržao razvoj stabilnih tokena vezanih za dolar. Američka strategija je jasna: umjesto javnog digitalnog dolara, Vašington računa da privatni stablecoini mogu dodatno učvrstiti globalnu ulogu američke valute.
To Evropu stavlja pred stratešku dilemu. Ako ne razvije sopstvenu digitalnu platnu infrastrukturu, rizikuje da i u digitalnom dobu ostane zavisna od američkih kartičnih mreža, tehnoloških platformi i dolarskih tokena.
Zašto je ovo važno za Crnu Goru?
Iako Crna Gora nije članica eurozone, digitalni euro je za nju važna tema.
Crna Gora koristi euro kao zvanično sredstvo plaćanja, pa svaka velika promjena u evropskoj monetarnoj i platnoj infrastrukturi ima indirektan značaj za bankarski sektor, turizam, e-trgovinu, prekogranična plaćanja i doznake.
Pročitajte još:
Uvođenje digitalnog eura neće automatski značiti da će ga građani Crne Gore moći koristiti pod istim uslovima kao građani eurozone. To će zavisiti od pravila EU, odnosa sa ECB-om, statusa Crne Gore u evropskim integracijama i spremnosti domaće platne infrastrukture.
Ali je gotovo izvjesno da će banke, trgovci i regulatori u Crnoj Gori morati pažljivo da prate ovaj proces. Ako digitalni euro postane standard u eurozoni, pritisak da se i okolne ekonomije tehnički i regulatorno prilagode biće sve veći.
Za zemlju koja je visoko euroizovana, turistički otvorena i snažno vezana za evropski finansijski prostor, digitalni euro nije daleka briselska tema, već pitanje buduće konkurentnosti platnog sistema.
Šta slijedi?
Očekuje se da Evropski parlament početkom jula formalizuje stav odbora na plenarnom glasanju u Strazburu. Nakon toga trebalo bi da počnu pregovori sa državama članicama EU i Evropskom komisijom.
Ako dogovor bude postignut do kraja godine, ECB bi mogla nastaviti tehničke pripreme, pokrenuti pilot 2027. i biti spremna za moguće prvo izdavanje digitalnog eura tokom 2029. godine.
Do tada će se voditi najvažnije rasprave: koliki će biti limiti za korisnike, koliko će sistem koštati banke, koliko će trgovci plaćati naknade, kako će se zaštititi privatnost i da li digitalni euro može zaista postati evropska alternativa američkoj dominaciji u kartičnim plaćanjima.
Jedno je već jasno: Evropa novac više ne posmatra samo kao ekonomsko pitanje. U digitalnom dobu, platni sistem postaje dio strateške autonomije.
