Evropska unija zatražila je od Kine da dobrovoljno ograniči izvoz hibridnih automobila kako bi izbjegla novi trgovinski sukob. Brisel želi da udio hibridnih vozila proizvedenih u Kini padne na oko 15 posto evropskog tržišta, sa više od trećine koliko je danas.
Zahtjev dolazi uoči ključnih trgovinskih pregovora koji će se održati u Pekingu sljedećeg mjeseca. Evropski proizvođači automobila otpuštaju radnike jer jeftiniji kineski modeli preplavljuju tržište, što je navelo Brisel da zatraži od kineskih vlasti da ograniče izvoz ili se suoče s višim tarifama, izvijestio je Financial Times, pozivajući se na tri osobe upoznate s razgovorima, prenose Financije.hr.
„Ako oni ne ograniče izvoz na naše tržište, mi hoćemo“, rekao je jedan evropski zvaničnik, dodajući da je cilj bio zaustaviti deindustrijalizaciju Evrope.
Brisel je takođe zatražio od Kine da pokaže suzdržanost u izvozu nekih drugih proizvoda, uključujući hemikalije. Istovremeno, želi da Peking poveća uvoz evropskih proizvoda kako bi pomogao u smanjenju svog ogromnog trgovinskog suficita s EU.
U junu je Evropska unija postavila Kini rok u oktobru da postigne konkretne rezultate u smanjenju trgovinskog disbalansa. Dvije strane su takođe uspostavile zajednički forum za trgovinske i investicione konsultacije, koji bi trebao rješavati pitanja vezana za pristup tržištu.
U svom govoru o stanju Unije, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen upozorila je da je trgovinski deficit EU s Kinom, koji dostiže milijardu eura dnevno, dostigao prekretnicu. Rekla je da je već stigao drugi „kineski šok“ i da će Unija iskoristiti sve instrumente koji su joj na raspolaganju kako bi rebalansirala trgovinske odnose.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič trebao bi razgovarati s kineskim ministrom trgovine Wang Wentaom prije putovanja u Peking, planiranog za drugu polovinu oktobra.
Pritisak na Brisel se povećao nakon što je uvoz kineskih hibridnih automobila dostigao rekordni nivo u drugom kvartalu.
U oktobru 2024. godine, EU je uvela antidampinške carine do 45 posto na električne automobile proizvedene u Kini. Peking je odgovorio carinama na evropski konjak, meso i mliječne proizvode.
Carine su donekle usporile rast uvoza potpuno električnih automobila, ali su kineski proizvođači povećali izvoz hibrida, koji podliježu jedinstvenoj evropskoj carini od 10 posto.
Broj uvezenih kineskih hibridnih automobila porastao je sa oko 3.800 u oktobru 2024. na 50.000 u julu ove godine. Istovremeno, njihove prosječne cijene su nastavile padati. Neki evropski proizvođači, uključujući Volkswagen, stoga već pozivaju na uvođenje jednako visokih carina na hibridne automobile.
Pročitajte još:
Evropska komisija trenutno pokušava postići dogovor s kineskim vlastima. Kao mogući model spominje se sporazum koji je tadašnja Evropska zajednica postigla s Japanom 1986. godine, kada je Tokio pristao dobrovoljno ograničiti izvoz automobila. Ova politika je ostala na snazi do 1999. godine i ohrabrivala je japanske proizvođače poput Toyote i Nissana da investiraju u evropske pogone ili sarađuju s lokalnim kompanijama.
U Njemačkoj i Francuskoj, dvije najveće evropske ekonomije, postoji sve veći konsenzus da EU mora odlučnije odgovoriti na porast kineskog izvoza. Industrije poput automobilske, hemijske i čelične industrije upozoravaju da ih niske cijene kineskih proizvoda guraju do tačke pucanja.
Kina odbacuje tvrdnje da konkurentnost njenih kompanija proizlazi iz državnih subvencija, tvrdeći da su niže cijene rezultat efikasnije proizvodnje. U trgovinskim pregovorima zahtijeva da evropske zemlje ukinu izvozna ograničenja i sankcije nametnute kineskim kompanijama.
