Crnogorska ekonomija trebalo bi ove godine da poraste oko tri odsto, budžetski prihodi rastu, a nezaposlenost je pala na istorijski minimum. Ipak, Vladin izvještaj pripremljen za Evropsku komisiju otkriva i drugu stranu ekonomskih kretanja – neto priliv stranih direktnih investicija u prva četiri mjeseca smanjen je 26,8 odsto, izvoz robe u prvih pet mjeseci 9,4 odsto, dok država upozorava da dugotrajni trgovinski disbalansi predstavljaju izazov za dugoročnu stabilnost ekonomije.
To proizlazi iz Predloga II priloga Izvještaju Evropske komisije o Crnoj Gori za 2026. godinu, koji je pripremilo Ministarstvo evropskih poslova na osnovu podataka nadležnih institucija, prenosi portal Investitor.
Dokument predstavlja informacije koje crnogorska Vlada dostavlja Evropskoj komisiji i koje Komisija koristi prilikom pripreme svog godišnjeg izvještaja i preporuka za Crnu Goru.
Rast od tri odsto, investicije i potrošnja glavni motori
Prema podacima koje Vlada šalje Briselu, crnogorska ekonomija je u prvom kvartalu 2026. realno porasla 2,7 odsto, koliko je iznosio i rast tokom cijele 2025. godine.
Najveći doprinos dale su bruto investicije u osnovna sredstva, koje su povećane 7,8 odsto, dok je privatna potrošnja porasla 6,8 odsto. Vladina procjena je da bi realni rast BDP-a u cijeloj 2026. mogao iznositi oko tri odsto.
Ipak, odmah nakon tih pozitivnih pokazatelja u dokumentu se upozorava da dugotrajni trgovinski disbalansi i spoljni geopolitički rizici predstavljaju izazov za dugoročnu stabilnost. Kao posebno važna pitanja izdvajaju se konkurentnost, diverzifikacija ekonomije i strukturno poboljšanje trgovinske razmjene.
Izvoz pada, uvoz raste
Podaci o spoljnoj trgovini prilično jasno pokazuju problem na koji Vlada ukazuje.
Od januara do maja 2026. ukupna robna razmjena iznosila je 1,94 milijarde eura, uz rast od svega 0,5 odsto.
Izvoz je, međutim, pao 9,4 odsto, na 214,8 miliona eura, dok je uvoz povećan 1,9 odsto i dostigao čak 1,73 milijarde eura.
To znači da je samo u prvih pet mjeseci razlika između vrijednosti uvoza i izvoza iznosila približno 1,51 milijardu eura.
Pad izvoza posebno je zabilježen kod ostalih transportnih sredstava i opreme – 65,8 odsto, medicinskih i farmaceutskih proizvoda – 34,4 odsto i boksita – 27,5 odsto.
Neto strane investicije manje za četvrtinu
Još jedan pokazatelj koji odudara od generalno optimističnog tona Vladinog rezimea jesu strane direktne investicije.
Ukupan priliv SDI u periodu januar–april iznosio je 276,5 miliona eura, 7,1 odsto manje nego godinu ranije.
Zbog istovremenog rasta odliva, neto priliv je bio svega 119,3 miliona eura, odnosno 26,8 odsto manji nego u istom periodu 2025. godine. Odliv stranih direktnih investicija dostigao je 157,2 miliona eura i povećan je 16,7 odsto.
Promijenjena je, međutim, i struktura ulaganja. Investicije stranaca u crnogorske kompanije i banke snažno su porasle – čak 79,4 odsto, na 42,4 miliona eura.
Nasuprot tome, ulaganja u nekretnine smanjena su osam odsto, na 147,4 miliona eura, dok je interkompanijski dug pao 22,5 odsto, na 82,5 miliona.
To pokazuje da je, uprkos padu ukupnog neto priliva, dio investicija usmjeren direktno u kompanije i banke značajno povećan.
Budžet naplatio 1,19 milijardi eura
Javne finansije, prema Vladinim podacima, pokazuju povoljniju sliku.
Budžetski prihodi u prvih pet mjeseci godine dostigli su 1,187 milijardi eura, odnosno 13,9 odsto procijenjenog BDP-a. To je 90 miliona eura ili 8,2 odsto više nego u istom periodu 2025, a istovremeno 24,4 miliona ili 2,1 odsto iznad plana.
Javni dug je krajem marta iznosio 5,13 milijardi eura, odnosno 59,94 odsto BDP-a. Kada se odbiju državni depoziti, neto javni dug bio je 4,48 milijardi eura ili 52,34 odsto BDP-a.
Nezaposlenost na istorijskom minimumu
Prosječna inflacija u prvih šest mjeseci iznosila je 3,3 odsto, dok je registrovana nezaposlenost nastavila da pada.
U detaljnom ekonomskom dijelu dokumenta navodi se da je stopa nezaposlenosti u junu dostigla 7,62 odsto, što je najniži nivo od kada Zavod za zapošljavanje vodi evidenciju.
Istovremeno je BDP po stanovniku, mjeren standardom kupovne moći, sa 36 odsto prosjeka Evropske unije 2006. godine porastao na 54 odsto prosjeka EU u 2025.
Banke stabilne, ali loši krediti blago rastu
Vladin prilog ocjenjuje bankarski sektor kao likvidan, profitabilan i solventan.
Koeficijent adekvatnosti kapitala bio je krajem marta 21,2 odsto, značajno iznad zakonskog minimuma od osam odsto, dok je kreditiranje na kraju juna raslo 12,3 odsto godišnje. Prosječna ponderisana efektivna kamata pala je sa 6,2 odsto krajem 2025. na 6,1 odsto u junu.
Pročitajte još:
Jedan indikator, međutim, ide u suprotnom smjeru: udio nekvalitetnih kredita, nakon višegodišnjeg pada, povećan je sa 2,7 odsto krajem 2025. na 3,3 odsto tokom prve polovine ove godine.
Investicioni plan od 5,77 milijardi eura
Vlada u dokumentu kao jedan od odgovora na strukturne probleme navodi snažan investicioni ciklus.
Master planom investicija u infrastrukturu za period 2026–2030. identifikovani su projekti ukupne procijenjene vrijednosti od čak 5,77 milijardi eura, uz planirana prosječna godišnja ulaganja od oko 945 miliona eura, odnosno približno 11 odsto BDP-a.
Crna Gora, dakle, u novu fazu evropskih integracija ulazi sa ekonomijom koja i dalje raste, rekordno niskom registrovanom nezaposlenošću i snažnim budžetskim prihodima, ali i sa starim strukturnim problemom koji postaje sve vidljiviji – ogromnom zavisnošću od uvoza, slabom izvoznom bazom i veoma promjenljivim prilivom stranih investicija.
Upravo će povećanje produktivnosti, konkurentnosti i izvozne sposobnosti biti važno ako Crna Gora želi da sadašnji rast pretvori u održivije približavanje ekonomskom standardu Evropske unije.
