Uprkos brojnim obećanjima, ribari u Herceg Novom i dalje se suočavaju s ozbiljnim infrastrukturnim i institucionalnim problemima. Više puta najavljivani sastanak radne grupe, minulog mjeseca, još nije organizovan pa mnogi ribari razmišljaju da bace svu opremu u more i napuste tu privrednu granu od koje neki hrane porodice, kazao je za Biznis. me Savo Ćetković predstavnik Nacionalnog udruženja proizvođača ribe.
„Sve ide jako sporo, naši problemi tapkaju u mjestu. Imali smo jedan sastanak radne grupe u junu. Trebalo je da 10. septembra imamo drugi, evo nemamo tačan datum kad će biti sastanka, očekujemo svaki dan poziv, ali to sve ide jako sporo i nama prolazi dragocjeno vrijeme“, kaže Ćetković i naglašava da ni nakon više upozorenja i sastanka sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, njihovi problemi nijesu shvaćeni ozbiljno ili se, tvrdi, žmuri na njih.
„Naši problemi su za njih nerješivi, mi ne shvatamo to na isti način. Ljudi koji sjede u kancelarijama misle da mnogo bolje poznaju potrebe ribara od nas koji smo na moru, a mi pratimo zakone EU, njihove regulative i mogućnosti. U Herceg Novom i cijelom crnogorskom primorju imamo veliki problem, ne možemo da pristupimo nigdje na obalu, mi nemamo ni jednu luku, niti mogućnost da uopšte bilo koji vid našeg posla odradimo kako treba, to je sve na mišiće“, naglašava Ćetković i dodaje da je teško objasniti takvo stanje.
„Ja bi volio da donosioci odluka dođu i obiđu sva ribarska mjesta, vide u kakvom je stanju naša flota i shvate da mi ovako u Evropsku uniju ne možemo sa malim plovilima, sa neozbiljnom pričom, generalno. Neka posjete ribarske luke u Albaniji, Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj“.
U tim zemljama se, kaže naš sagovornik, ribari suprotstavljaju državi kad se njihova prava ugrožavaju. Primjer su akcize za gorivo.
„U Francuskoj su nemiri zbog goriva, u Italiji je cijela flota blokirana, a u Hrvatskoj je veliki haos zbog ribanja tako da je teško objasniti nekome dok ne dođe na teren i vidi o čemu se radi. A mi plaćamo najskuplje gorivo i ne možemo vratiti PDV zbog birokratske procedure“, upozorava Ćetković. „Vlasnici jahti koje ulaze i izlaze iz Crne Gore sipaju gorivo bez akciza, a to jedno plovilo potroši koliko svi ribari Crne Gore tokom čitave godine. Mi ne možemo dobiti gorivo bez akciza a koristimo privredi. Takođe, povrat goriva ne koristi 95 odsto ribara jer u Centralnom registru ne mogu da dobiju novi PIB, a onda od Uprave za prihode ne možemo da dobijemo formular kojim potvrđujemo da smo izmirili sve obaveze i da nijesmo poreski dužnici, a taj formular nam treba da bi ostavrili povrat za naftu. Tako da mi ne možemo da realizujemo ništa“, ističe naš sagovornik i nada se brzom sastanku radne grupe koja će, pored ostalog, odrediti i stalnu cijenu goriva.
Ribari bez luke, ko mornar bez mora
Ribari na novskoj rivijeri nemaju luku ukrcaja i iskrcaja, iako je Morsko dobro potpisalo Ugovor sa Lukom Lazure u Meljinama za dio koji pripada lokalnim ribarima. Predmet je šest godina pred SDT-om.
„Svi učesnici odugovlače priču iako su oni samovoljno potpisali taj ugovor sa državom o zajedničkoj izgradnji. Mi tražimo da nam ustupe dio koji je bio, to je austrougarsko mulo. Teško da ćemo mi to da dobijemo kako stvari stoje, jer nemamo veliku podršku, njima je bitniji strani investitor od lokalnog stanovništva“, naglašava sagovornik Biznis.me-
Tvrdi da je Luka Lazure, kao i svi ovi ostali problemi – mrtvo slovo na papiru. „Morsko dobro je potpisalo ugovor sa Lukom Lazure u Meljinama i uvidom u papire, piše da je to ribarska luka. Ako se tako zove u svim papirima i projektima, ne znam zašto onda ne bude ribarska luka, jer oni su sami, vjerovatno ih niko nije natjerao, da potpišu taj ugovor i da naprave sa državom tu saradnju „, rekao je Ćetković
On podsjeća da ribari u Herceg Novom godinama traže dozvole da vežu brodove tamo, ali im, kaže, investitor ne dozvoljava jer nije ispoštovao ugovor sa Morskim dobrom, odnosno, nije izgradio ribarsku luku i obezbijedio najmanje 116 vezova.
“Mi samo tražimo da se ispoštuje potpisano. Ovako gubimo volju i snagu pa mnogi razmišljaju da se bave sportskim ribolovom jer njima dozvola košta 40 eura, možemo ilegalno da ribarimo i prodajemo. Ovako su naši troškovi nekoliko hiljada eura veći a uslovi loši. Kad platimo sve obaveze, ne ostane nam da registrujemo brod. Tako da se problemi nižu a nama obaveze poskupljuju svaki dan. Direktorat za ribarstvo je uvijek tu uz nas, radi sve što treba, ali ministar uopšte ne komunicira s nama. Mi do njega niti možemo doći, niti imamo više želju. Pokušali smo preko Vlade, koja je formirala radnu grupu i nadamo se će se to riješiti”, naglasio je Ćetković.
Predstavnik Nacionalnog udruženja proizvođača ribe kaže da su njihovi problemi u svakom primorskom mjestu, a u Boki su sporni i mandraći (manja pristaništa) jer profesionalni ribari često ne mogu prići brodom, jer tamo veže ko stigne.
„U postojećim mandraćima i mjestima gdje su postavljene vage sa ledomatima će da odrede prva iskrcajna mjesta i to će privremeno zamijeniti ribarske luke. Sad to morsko dobro treba da je realizuje i ja mislim da to može da se očekuje poslije Nove godine, jer za neke mandraće postoje jednogodišnji ugovori. To će biti privezišta privremene namjene, jer Evropska unija zahtijeva da imamo ribarsku luku sa prvim iskrcajnim mjestom i remontom za brodove”, naglasio je Ćetković.
Pročitajte još:
„Luka Škver i Luka Zelenika imaju ledomate i mjerne stanice, tu su nam iskrcajna mjesta sad . Ni dan danas ti uređaji nijesu spojeni na vodu, struju i kanalizaciju i oni nijesu u upotrebi. To je postavljeno kako bi se na tim uređajima prijavili, jer mi moramo da prijavimo svaki ribolovni dan. Mi često ne možete da priđemo brodom jer to je sve nakrcano, svi građani koji imaju barku mogu da ih vežu, jer to nijesu ribarske luke. Tako da mi nemamo prsitup tim mjernim stanicama, a i one ne rade“, kaže Ćetković.
Naglašava da su bez uslova ali im se svakodnevno dodaju nove obaveze.
„Evo sad smo dobili novi ribarski dnevnik koji bi trebalo da počnemo da koristimo od nove godine i on se kosi sa postavljenim, neupotrebljivim, uređajima koje nećemo uopšte korsititi. Planirano je da se drugačije prijavljujemo/odjavljujemo i dovodi nas do nekih novih obaveza. Mi kao proizvođači ribe nećemo moći da zaledimo ribu, hobotnicu, ribu, sipu, grujeve. To su neke ribe koje se zaleđuju i imaju određeni dio godine kad se prodaju i kad se prikupi veća količina kao što su lignje i hobotnica oni se najviše prodaju ljeti i imaju najbolju cijenu mi po pravilu novom nećemo moći da zamrznemo samo ćemo moći da prodajemo svježu ribu, što je veliki problem za sve ribare“, upozorava Ćetković.
