Javni dug eurozone dostigao je krajem 2025. godine 87,7 odsto BDP-a, dok je deficit ostao na tri odsto, pokazuju revidirani podaci Eurostata. Na nivou Evropske unije dug je porastao na 81,5 odsto BDP-a.
Godinu ranije zaduženost je iznosila 86,6 odsto BDP-a u eurozoni i 80,3 odsto u EU. Deficit Unije zadržao se na 3,1 odsto, pokazuje saopštenje u koje je portal Investitor imao uvid.
Objava od 21. oktobra predstavlja drugu godišnju notifikaciju za 2025. godinu.
Italijanski dug dostigao je 136,7 odsto BDP-a, a francuski 115,7 odsto. Hrvatska je smanjila udio duga sa 56,5 na 55,7 odsto, iako je njegov nominalni iznos porastao, prenosi portal Investitor.
Dug je stanje nagomilanih obaveza, dok deficit pokazuje godišnji manjak prihoda u odnosu na rashode. Stabilan deficit zato ne znači da je zaustavljen rast duga.
Za procjenu održivosti važno je i koliko brzo raste ekonomija: nominalni dug može povećavati vrijednost, a istovremeno činiti manji dio BDP-a. Ipak, ni pad tog pokazatelja sam po sebi ne govori koliko državu košta servisiranje obaveza. Za potpuniju sliku potrebno je pratiti kamate, rokove dospijeća i potrebe za novim zaduživanjem.
