Uprkos brzom širenju beskontaktnih i mobilnih plaćanja, Evropljani imaju sve više gotovine.
Novi podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da količina novčanica u opticaju nastavlja rasti, a iza ovog naizgled paradoksalnog trenda krije se rastuća potreba za finansijskim rezervama u slučaju požara, poplava, ratova ili sajber napada.
Iako je gotovina u mnogim evropskim gradovima pala u drugi plan u svakodnevnim transakcijama, njena ukupna količina raste, rekao je Philip Lane, glavni ekonomista ECB-a, na konferenciji Ljetne škole MacGill u Irskoj, prenosi Forbes Hrvatska.
„Ukupna količina novčanica nastavlja rasti. Njihova upotreba u transakcijama opada, ali ukupna količina u opticaju raste“, rekao je Lane.
Drugim riječima, Evropljani troše manje gotovine, ali je više čuvaju.
Važan element kriznog plana
Jedan od razloga je rastuća zabrinutost zbog potencijalnog poremećaja digitalnih sistema plaćanja. Sajber napadi su pokazali koliko ranjiva preduzeća mogu postati kada digitalna infrastruktura zakaže.
Još 2025. godine, EU je preporučila da građani imaju dovoljno hrane, vode i osnovnih potrepština kod kuće najmanje 72 sata u slučaju vanrednih situacija, od požara, poplava i oluja do sajber napada i drugih sigurnosnih prijetnji.
Lista za vanredne situacije, pored vode, konzervirane hrane i radija, uključuje i gotovinu.
Podaci ECB-a pokazuju obim ovog trenda. Vrijednost novčanica u opticaju porasla je sa oko 1 biliona eura u 2016. na 1,6 biliona eura u junu 2026. godine.
U opticaju je više od 31 milijarde novčanica, u poređenju sa 24 milijarde neposredno prije pandemije 2019. godine. Najčešća je novčanica od 50 eura, a slijedi je novčanica od 100 eura.
Koliko imati kod kuće?
Neke evropske zemlje su već otišle korak dalje. Austrija, Finska, Njemačka, Švedska i Holandija preporučile su građanima da kod kuće drže između 70 i 100 eura po domaćinstvu, dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova 72 sata ako online ili mobilna plaćanja prestanu raditi.
Ali stručnjaci upozoravaju da gotovina ne bi trebala postati nešto što se vadi iz ladice samo u kriznim situacijama.
„Važno je da se gotovina ne počne smatrati rezervnim rješenjem. Ako prestanemo da je koristimo kada nema krize, možda je neće biti lako koristiti kada je ima“, upozorava Olive McCarthy, profesorica na University College Cork koja proučava finansijsku inkluziju, piše The Guardian.
Upravo zato ECB smatra gotovinu važnim dijelom nacionalne spremnosti za krizne situacije. ECB opisuje pad njene upotrebe u svakodnevnim kupovinama, dok količinu novčanica koje drže građani, kao svojevrsni paradoks.
Pročitajte još:
Lane takođe upozorava da će biti potrebno osigurati dovoljno široku mrežu bankomata kako bi gotovina ostala lako dostupna građanima.
Ne radi se samo o krizama. Postoje i drugi razlozi zašto gotovina neće tako brzo nestati. Neki potrošači cijene privatnost i jednostavnost koju pruža, a za starije i ranjive osobe može biti ključni način plaćanja.
McCarthy posebno ističe žrtve nasilja u porodici koje mogu biti ovisne o gotovini ako njihov partner kontroliše njihove finansije. Gotovina takođe ostaje jednostavan alat za podučavanje djece o upravljanju novcem i ličnom budžetiranju.
Evropa stoga ulazi u neobičnu fazu u razvoju plaćanja: kako društvo postaje sve digitalnije, fizički novac preuzima novu ulogu – ne nužno kao svakodnevno sredstvo plaćanja, već kao osiguranje za slučaj da tehnologija zakaže.
