Nekadašnji cetinjski industrijski gigant Obod, koji je u najboljim godinama zapošljavao do četiri hiljade radnika i izvozio širom Evrope i svijeta, danas je simbol propale industrije i brojnih neodgovorenih pitanja – od propuštene šanse za partnerstvo sa Electroluxom do stečaja, potraživanja bivših radnika i sudbine vrijedne imovine.
Na Cetinju se nekada radilo i stvaralo, i to ne na kratko. Pojedine fabrike decenijama su bile oslonac brojnim porodicama. Samo je Obod u najboljim godinama zapošljavao do četiri hiljade radnika, prenosi RTCG.
Samo u junu 1948. prodali su sve zalihe gotovih proizvoda, 50 hiljada hladnjaka i šest hiljada veš-mašina, a realizacija je povećana za više od 13 odsto.
Nekadašnji generalni direktor Oboda Dušan Martinović kaže da je ta fabrika bila veliki sistem.
„Obod je bio gigant koji je imao 14 dioničarskih društava. Proizvodio je veoma kvalitetne proizvode i izvozio oko 40 odsto na evropsko i azijsko tržište, između ostalog u Njemačku, SAD, Italiju i Mađarsku. U mnoge zemlje je izvozio jer su njegovi proizvodi bili veoma kvalitetni“, kazao je Martinović.
Danas isti grad, ali sasvim drugačije slike, iza kojih ostaju pitanja kako je ovakav gigant došao do svog kraja i da li je mogao biti spašen.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun smatra da je Obod morao da izgubi trku ukoliko se ne prilagodi novim uslovima poslovanja.
„Obod je morao da izgubi trku, jer sa takvim viškom zaposlenih, u uslovima kada dolaze nove tehnologije i kada Kinezi već počinju da se probijaju ogromnom proizvodnjom, morao je da se adaptira i prilagodi. To nije moglo bez dobrog vlasnika i dobrih investicija“, rekao je Drecun.
Martinović navodi da je za Obod bila zainteresovana švedska kompanija Electrolux.
„Bila je zainteresovana švedska firma Electrolux. Pozvali su mene i moj tim da obiđemo njihove fabrike u Mađarskoj. Rekli su nam: ‘Prestanite sa štrajkom i svedite broj zaposlenih na 1.200 radnika.’ Tada je Obod imao nešto više od 2.400 radnika. Kazali su da su zainteresovani da razgovaraju o preuzimanju Oboda“, rekao je Martinović.
Drecun kaže da tadašnja vlada nije imala hrabrosti da uđe u taj proces.
„Tadašnja vlada nije imala hrabrosti to da uradi, upravo zbog bojazni da se sindikati ne pobune. Ja se sad kajem, bio sam u toj vladi, nijesam, naravno, mogao da odlučim sam. Bilo je mnogo ljudi politički jačih u tom trenutku od mene i od stranke kojoj sam pripadao. Da smo ipak hrabro ušli u taj proces sa Electroluxom, vjerovatno bi istorija bila potpuno drugačija“, rekao je Drecun.
Uslijedio je jedan, pa drugi stečaj. Sve vrijeme brojna pitanja ostala su otvorena, među njima i ona koja se odnose na potraživanja bivših radnika. Obod se našao i pred skupštinskom Komisijom za praćenje i kontrolu postupka privatizacije.
Predsjednik Komisije Uglješa Urošević kaže da su od Privrednog suda tražili informacije o stečajnom postupku.
Pročitajte još:
„Imali smo upit prema Privrednom sudu da nam dostavi sve informacije o tome šta je bilo u stečajnom postupku. Bilo je nekih naplaćivanja, ali još nije bila glavna dioba. Nadam se da će radnici uspjeti da naplate ili dobiju ono što im pripada“, kazao je Urošević.
Obodu je pripadala i vrijedna nepokretna imovina.
„Obod je imao neke nekretnine i placeve u Crnoj Gori i van Crne Gore. Ali, mi nijesmo ni sud ni tužilaštvo. Na nama je da sve ovo dokumentujemo i pošaljemo, a mi redovno šaljemo i za druge kompanije koje su bile predmet razmatranja Specijalnom državnom tužilaštvu“, rekao je Urošević.
Kako zaključuje, postoje slučajevi koji zaslužuju posebnu pažnju.
„Tu ima prostora da se mnogo toga ponovo istraži i da se vidi kako su pojedinci i pojedine firme dolazili do izuzetno vrijedne imovine, čak i na pjeni od mora“, kazao je Urošević.
