Šest najvećih ekonomija Evropske unije postiglo je zajednički dogovor o ubrzanju integracije tržišta kapitala, u pokušaju da se politički zakočeni proces u Briselu ponovo pokrene.
Prema pismu koje je u petak upućeno Evropskoj komisiji, Njemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska i Nizozemska, poznate kao grupa E6, zatražile su ubrzanje rada na Uniji tržišta kapitala, jednom od ključnih projekata EU za jačanje globalne konkurentnosti evropske ekonomije, prenosi portal Investitor.
U pismu se navodi da su “dublja i integrisanija tržišta kapitala ključna za otključavanje evropskog potencijala rasta i sposobnost Evrope da djeluje u sve izazovnijem globalnom okruženju”.
Kapital za evropski rast
Unija tržišta kapitala zamišljena je kao jedinstveno tržište za kapital, odnosno prostor u kojem bi novac, investicije i štednja mogli slobodnije da se kreću preko granica država članica, bez velikih regulatornih prepreka.
Cilj je da se evropskim kompanijama, posebno onima koje rastu i traže finansiranje, omogući lakši pristup privatnom kapitalu, investitorima i širem tržištu. Time bi se smanjila zavisnost evropske privrede od bankarskog finansiranja, koje i dalje dominira u većem dijelu EU.
Brisel već duže vrijeme pokušava da ovaj projekat nametne kao jedan od prioriteta, naročito u trenutku kada EU nastoji da ojača svoju konkurentnost i smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Kraj fragmentisanog tržišta
Tržišta kapitala u EU trenutno su uglavnom uređena nacionalnim zakonodavstvima, što znači da se kompanije i investitori suočavaju sa različitim pravilima od države do države. Takva fragmentacija otežava prekogranična ulaganja i smanjuje dubinu evropskog finansijskog tržišta.
Iako evropski lideri godinama ističu da je završetak Unije tržišta kapitala neophodan za stvaranje poslovno efikasnijeg jedinstvenog tržišta, države članice i dalje nijesu usaglašene oko toga kako integraciju sprovesti u praksi.
Jedan od glavnih predloga grupe E6 jeste prenos dijela ovlašćenja na Evropsku agenciju za hartije od vrijednosti i tržišta kapitala, ESMA, koja bi dobila snažniju ulogu u nadzoru i regulaciji.
Politički otpor i suverenitet
Upravo tu se nalazi najveći politički problem. Kao i u mnogim drugim oblastima evropskog zakonodavstva, dio država članica nerado pristaje da prenese nadležnosti sa nacionalnog na evropski nivo.
Otpor se naročito odnosi na pitanja kontrole nad finansijskim tržištima, regulacije i nadzora, jer se ona u mnogim zemljama smatraju važnim dijelom ekonomskog suvereniteta.
Pročitajte još:
Zbog toga je proces izgradnje Unije tržišta kapitala godinama napredovao sporo, uprkos tome što se u Briselu sve češće ocjenjuje da je finansijska fragmentacija jedan od razloga zbog kojih Evropa zaostaje za SAD-om u razvoju velikih kompanija, inovacija i tehnoloških lidera.
E6 traži širu podršku
Da bi se zakonodavni proces pomjerio naprijed, šest najvećih ekonomija mora obezbijediti podršku još najmanje devet država članica. U ovom slučaju, za napredak je potrebna podrška najmanje 15 zemalja koje predstavljaju 65 odsto stanovništva Evropske unije.
Ukoliko E6 uspije da okupi dovoljno široku koaliciju, Unija tržišta kapitala mogla bi ponovo postati jedan od najvažnijih ekonomskih projekata EU.
Za evropsku privredu, poruka je jasna: bez dubljeg, likvidnijeg i povezanijeg tržišta kapitala, EU će teže finansirati investicije, inovacije, energetsku tranziciju i tehnološki razvoj koji su joj potrebni za globalnu trku sa SAD-om i Kinom.
