Evropa želi smanjiti svoju ovisnost o američkim platnim gigantima Visa i Mastercard, ali novi sistem je izazvao podjele između Evropske centralne banke (ECB) i finansijskih firmi koje žele zaštititi svoje prihode, rekli su izvori upoznati s tim pitanjem.
Postpandemijski bum bezgotovinskih plaćanja povećao je ovisnost eurozone o američkim kompanijama, koje obrađuju gotovo dvije trećine plaćanja karticama u jedinstvenoj valuti. Kompanije poput PayPala i Apple-a takođe su proširile svoje poslovanje, prenosi SEEbiz.
Evropski zvaničnici su proglasili suverenitet plaćanja strateškim prioritetom jer fragmentirani globalni poredak rizikuje instrumentalizaciju pristupa platnim sistemima, a novi oblici novca dovode u pitanje ulogu eura.
ECB želi uvesti digitalni euro do 2029. godine i preuzeti ulogu garanta online „novčanika“, projekta koji bi provodile privatne kompanije, uključujući banke.
Međutim, zajmodavci se boje da će digitalni euro ohrabriti kupce da dio svog novca prebace u digitalni „novčanik“ i istražuju vlastita rješenja.
Evropski konzorcijum koji planira lansirati kriptovalutu vezanu za euro do kraja ove godine objavio je prošle sedmice da sada ima ukupno 37 finansijskih institucija, uključujući italijanske banke UniCredit i Intesa Sanpaolo te austrijski Raiffeisen Bank International.
„Akteri javnog i privatnog sektora kreću se u istom strateškom smjeru, ali sa slabo usklađenim podsticajima i vremenskim okvirima“, rekao je Paolo Gusmerini, direktor digitalnog bankarstva u konsultantskoj kući PwC.
Paralelni sistemi
ECB planira da obezbijedi infrastrukturu za podršku digitalnim plaćanjima u eurima besplatno i ograniči naknade koje trgovci plaćaju da bi ih prihvatili.
Plaćanja karticama u eurozoni vrijede oko 3,4 biliona eura godišnje, tako da bi ograničenje moglo smanjiti godišnje prihode privatnih platnih sistema za između osam i devet milijardi eura godišnje, izračunao je Reuters na osnovu podataka ECB-a.
Pročitajte još:
Trgovci troše oko 3,75 milijardi eura godišnje samo na naknade za prihvatanje plaćanja debitnim karticama. Otprilike polovina iznosa ide mrežama kartica izvan EU, a druga polovina bankama, pokazuju podaci ECB-a.
Kako bi se ograničio uticaj na širi finansijski sektor, trenutno se očekuje da će propisi o digitalnom euru ograničiti iznos u digitalnom „novčaniku“ na maksimalno 3.000 eura.
Ovo bi ostavilo prostora evropskim bankama, platnim firmama i tehnološkim startupima da paralelno uspostave vlastite sisteme.
Insajderi i zvaničnici iz industrije, međutim, upozoravaju da više paralelnih sistema nosi veći rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.
Akademik i bivši zvaničnik ECB-a Ulrich Bindseil nedavno je rekao da je nametanje ograničenja „ozbiljan korak unazad“.
„Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, rekao je Bindseil.
