U Crnoj Gori je u narednih deset godina za izgradnju dodatnih objekata obnovljivih izvora energije (OIE) za proizvodnju struje projektovano 2,5 milijardi eura, ali bez procjene uticaja na budžet i račune, saopštili su iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).
„U narednih deset godina je za izgradnju dodatnih objekata OIE za proizvodnju struje projektovano 2,5 milijardi eura, uglavnom privatnih investicija, ali nema procjene koliko bi i dio realizovanog povećao račune za struju i uticao na budžet“, navodi se u saopštenju.
Iz ASP-a su kazali da je ovaj iznos investicija za takozvane dodatne objekte OIE, odnosno velike solarne i vjetro elektrane, sadržan u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, za koji javna rasprava traje još desetak dana.
Radi se o, kako su naveli, ključnom strateškom dokumentu za trasiranje budućeg razvoja energetike u zemlji, a na čije donošenje se kasni već tri godine.
„Ukupni budžet je 1,5 milijardi eura do 2030. godine, a uzimajući sve elektrane planirane za rad nakon 2030, dodatnih milijardu eura raspoređenih na 12 godina (2024-2035)“, navodi se u dijelu projektovanih troškova za dodatne objekte OIE, uz navođenje da su izvori finansiranja Elektroprivreda (EPCG), komercijalne banke, privatni investitori i državni budžet.
Međutim, kako su dodali iz ASP-a, iako su bili dužni da navedu procjene uticaja na budžet, samo se konstatuje da to „zavisi od postignutih cijena i ugovora o otkupu električne energije dodijeljenih aukcija“.
Prema Zakonu o obnovljivim izvorima energije, usvojenim u parlamentu prošlog avgusta, uveden je sistem takozvanih tržišnih premija zasnovanih na ugovorima o otkupu električne energije, koji se dobijaju na javnim aukcijama.
Ministarstvo energetike pokrenulo je ovog mjeseca prvu aukciju.
„Do sada su dodjeljivane subvencije privatnim investitorima, a praktično se i kroz model tržišnih premijera radi o nastavku finansiranja privatnih biznisa. ASP je nedavno objavila da su za deceniju građani platili oko 95 miliona subvencija privatnim firmama za proizvodnju struje“, dodaje se u saopštenju.
Iz ASP-a su kazali da je Nacrtu akcionog i klimatskog plana navedeno da je mnogo projekata koje razvijaju privatni investitori i EPCG.
„Dok EPCG nije potrebna podršku u finansiranju, a samim tim i podrška Vlade kroz ugovor o otkupu električne energije, većini investitora je ona potrebna. Stoga se očekuje da će za određeni dio instalisane snage novih OIE elektrana biti potrebna podrška“, navedeno je u tom dokumentu.
Pročitajte još:
Pored toga, kako tvrde u ASP-u, ne samo da je izostala procjena uticaja na budžet, već je izostala i procjena uticaja tolikog obima investicija na budući razvoj prenosne mreže i investicije Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), koje plaćaju potrošači kroz račune za struju.
Iz ASP-a su ukazali da je nesporno da bi i dio realizacije planiranih investicija za OIE doveo do uvećanja investicija CGES-a, što bi finansirali građani kroz veće račune za struju, zbog čega bi krovni energetski dokument morao da ponudi i procjene o uticaju na račune za struju.
„Centralni događaj u okviru javne rasprave za ovaj dokument, koji otvara prostor za ogroman uticaj na potrošače, ali i brojne građane, jer se planira da milioni kvdarata crnogorske zemlje budu „popločani“ solarnim panelima i zauzeti pod vjetro generatorima, održan je u četvrtak u Privrednoj komori“, naglasili su iz ASP-a.
