Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatne stope nepromijenjenim, iako je inflacija u eurozoni pala ispod ciljanog nivoa od 2 %. Predsjednica ECB-a Kristin Lagard poručila je da je monetarna politika „u dobrom stanju“, naglašavajući da pad inflacije ne treba tumačiti ishitreno i da ECB ostaje striktno vezana za pristup zasnovan na podacima, od sastanka do sastanka. – prenosi portal Investitor.
„Ne možemo biti taoci jednog podatka“, istakla je Lagarde, odbacujući tvrdnje da je ton ECB-a postao restriktivniji. Umjesto toga, kako je rekla, politika je „agilna, a ne usmjerena unaprijed“.
Bugarska postaje 21. članica eurozone
Sastanak Upravnog savjeta ECB-a otvoren je simboličnim činom – dobrodošlicom Bugarskoj, koja je 1. januara 2026. postala 21. članica eurozone. Guverner Bugarske narodne banke Dimitar Radev dobio je pravo glasa u Upravnom savjetu ECB-a, čime je zaokružen dugogodišnji proces pristupanja monetarnoj uniji.
Lagard je ovaj korak opisala kao potvrdu „privlačnosti jedinstvene valute i trajnih koristi evropske integracije“. Od uvođenja eura 1999. godine, broj članica gotovo se udvostručio.
Inflacija usporava, ali ECB pad vidi kao privremen
Prema preliminarnoj procjeni Eurostat-a, inflacija u eurozoni pala je u januaru na 1,7%, sa 2,0% u decembru i 2,1% u novembru. Glavni razlog bio je snažan pad cijena energije, koje su na godišnjem nivou niže za 4,1%.
Temeljna inflacija (bez hrane i energije) usporila je na 2,2%, najniži nivo od oktobra 2021, dok je inflacija usluga pala na 3,2%. Istovremeno, inflacija hrane blago je porasla na 2,7%.
Lagard je naglasila da je veliki dio pada posljedica baznih efekata i da to ne mijenja srednjoročnu inflacionu putanju ECB-a.
Rast podržan AI-jem, ICT sektorom i javnim investicijama
Privreda eurozone porasla je 0,3% u četvrtom kvartalu 2025., ponajviše zahvaljujući sektoru usluga – naročito informaciono-komunikacionim tehnologijama i aktivnostima povezanim s vještačkom inteligencijom.
Odgovarajući na pitanja o AI-ju, Lagard je odbacila tezu da Evropa nepovratno zaostaje, ukazujući na rast privatnih investicija u ovu oblast. ICT ulaganja opisala je kao „ključnu priču“ otpornosti domaće potražnje, naglašavajući da ona obuhvataju data-centre, hardver i prateću infrastrukturu, a ne samo softver.
Važno je, kako je istakla, da ECB trenutno AI vidi kao potencijalni izvor rasta produktivnosti, a ne kao inflacioni rizik.
Građevinska aktivnost je takođe ubrzala, uz podršku javnih ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Tržište rada pokazuje blago poboljšanje – stopa nezaposlenosti pala je na 6,2% u decembru, sa 6,3% mjesec ranije.
Jačanje eura se prati, ali se ne cilja
Komentarišući jačanje eura u odnosu na dolar, Lagard je ponovila da ECB ne cilja devizni kurs, ali pažljivo prati njegov uticaj na inflaciju i rast.
Pročitajte još:
„Kretanja kursa su već uključena u naš osnovni scenario“, rekla je, dodajući da ne postoji nužna veza između statusa globalne valute i njene relativne vrijednosti.
Najavila je i da će ECB uoči samita EU o konkurentnosti 12. februara poslati liderima Unije „checklistu“ ključnih reformi – od dovršetka bankarske i tržišne unije kapitala, preko digitalnog eura i jačanja jedinstvenog tržišta, do unapređenja institucionalnog okvira EU.
„Duboke reforme moraju biti ubrzane kako bi se iskoristio puni potencijal Evrope“, zaključila je Lagard.
Jedan odgovor
Iako je inflacija ispod cilja, ECB zadržavanjem kamatnih stopa poručuje da oprez i dalje ima prednost nad brzim popuštanjem strah od ponovnog rasta cijena i slabe privredne stabilnosti jači je od pritiska za jeftiniji novac.