Evropska unija mogla bi do kraja 2027. godine da nagomila dug od čak bilion eura, dok evropski revizori upozoravaju na nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i rizik da se milijarde eura isplaćuju državama članicama iako nijesu ispunile preuzete obaveze. Evropska komisija odbacuje ocjene o nedovoljnoj kontroli, tvrdeći da postoje efikasni mehanizmi zaštite evropskog novca.
Prema izvještaju Evropskog revizorskog suda, objavljenom u četvrtak, 8. oktobra, nepravilnosti su utvrđene kod 3,8 odsto budžetskih rashoda EU za prošlu godinu, ne računajući sredstva iz fonda za oporavak od pandemije. To je povećanje u odnosu na 2024. godinu, kada je stopa nepravilnosti iznosila 3,6 odsto.
Kako piše Euronews, u tekstu novinara Quirina Mealhea, revizori upozoravaju da se Evropska unija suočava sa istovremenim rastom zaduženosti i problemima u kontroli potrošnje, upravo u trenutku kada se vode pregovori o narednom sedmogodišnjem budžetu, prenosi Dan.
Ipak, revizori naglašavaju da utvrđene nepravilnosti ne znače automatski da je riječ o prevarama ili pronevjerama. Evropskim nadležnim organima posebno je prijavljeno 17 slučajeva u kojima postoji sumnja na prevaru.
Iako su finansijski izvještaji EU ponovo dobili pozitivno revizorsko mišljenje, za budžetske rashode je, sedmu godinu zaredom, dato negativno mišljenje zbog značajnih i široko rasprostranjenih nepravilnosti.
Najviše nepravilnosti kod regionalnog razvoja i poljoprivrede
Najveći problemi otkriveni su u korišćenju sredstava namijenjenih zapošljavanju, ekonomskom rastu i regionalnom razvoju, gdje je stopa nepravilnosti porasla sa 5,7 na 6,6 odsto.
U oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine taj procenat povećan je sa 2,6 na 3,9 odsto.
Evropska komisija, međutim, iznijela je znatno nižu procjenu nepravilnosti u kohezionim fondovima, od 2,3 odsto, dok revizori smatraju da su njeni podaci vjerovatno potcijenjeni.
Iz Komisije poručuju da su njihove metodologije i metodologije Evropskog revizorskog suda različite, zbog čega rezultati nijesu neposredno uporedivi.
Navode i da su tokom prošle godine sprovedene preventivne i korektivne mjere vrijedne devet milijardi eura, te da se nakon korekcija konačna stopa nepravilnosti kod programa zasnovanih na nadoknadi troškova procjenjuje na manje od dva odsto.
Dug premašio 738 milijardi eura, do 2027. moguć bilion
Posebnu zabrinutost revizora izaziva ubrzano povećanje zajedničkog evropskog duga.
Nepodmirene obaveze po osnovu zaduživanja EU tokom prošle godine porasle su za više od 20 odsto, dostigavši 738,9 milijardi eura.
Prema upozorenju Evropskog revizorskog suda, taj iznos mogao bi da dostigne bilion eura do 2027. godine, prvenstveno zbog zaduživanja u okviru programa NextGenerationEU, uspostavljenog radi oporavka evropskih ekonomija od posljedica pandemije koronavirusa.
Dug nastao kroz ovaj program trebalo bi otplaćivati od 2028. do 2058. godine.
Evropska komisija predložila je da se u narednom sedmogodišnjem budžetu, od 2028. do 2034. godine, godišnje izdvaja 24 milijarde eura za servisiranje duga nastalog finansiranjem bespovratne pomoći.
Međutim, samo kamate mogle bi tokom tih sedam godina dostići oko 93 milijarde eura, što je više od polovine ukupno planiranih 168 milijardi eura.
Revizori upozoravaju da su očekivani troškovi zaduživanja u okviru programa NextGenerationEU za tekući budžetski period dvostruko veći od prvobitnih procjena.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Evropska komisija još nije objavila sveobuhvatnu strategiju otplate tog duga do 2058. godine.
Obaveze za koje garantuje budžet EU, uglavnom po osnovu kredita, uključujući i one odobrene Ukrajini, mogle bi do 2027. dostići 664 milijarde eura.
U slučaju da dužnici ne budu mogli da vrate pozajmljeni novac, Evropska komisija može zatražiti dodatna sredstva od država članica.
Milijarde isplaćivane iako uslovi nijesu bili ispunjeni
Revizori su ukazali i na slabosti evropskog Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF), ključnog instrumenta programa NextGenerationEU.
Od 37 isplata bespovratnih sredstava izvršenih tokom prošle godine, devet nije bilo u skladu sa propisanim pravilima i uslovima.
Nepravilnosti su se odnosile, između ostalog, na ispunjavanje dogovorenih reformskih ciljeva, javne nabavke i pravila o državnoj pomoći.
Uprkos tome, Evropska komisija izvršila je odgovarajuće isplate, navodi se u revizorskom izvještaju.
Komisija odgovara da se sredstva iz ovog mehanizma isplaćuju uz nizak nivo rizika, jer se prije svake isplate provjerava ispunjenost predviđenih ciljeva, a novac može biti djelimično ili potpuno uskraćen ukoliko uslovi nijesu ostvareni.
Revizori su, međutim, ustanovili da je pojedinim državama omogućeno da naknadno ublaže preuzete obaveze.
Od 32 analizirane izmjene, za čak 29 nije postojalo dovoljno dokaza koji bi opravdali njihovo usvajanje.
Posebno zabrinjava podatak da je 13 od 20 analiziranih reformskih ciljeva izmijenjeno nakon što su države već podnijele zahtjeve za isplatu.
Evropski revizorski sud upozorava da takva praksa stvara rizik da pojedine države dobiju evropski novac iako su ostvarile manje od prvobitno obećanog.
Na početku završne godine sprovođenja ovog programa ostalo je neisplaćeno više od 122 milijarde eura, odnosno više od trećine ukupnih bespovratnih sredstava.
Samo Francuska, Austrija i Hrvatska do tada su dobile najmanje 80 odsto sredstava koja im pripadaju.
Predsjednik Evropskog revizorskog suda Tony Murphy upozorio je da ambiciozni budžeti zahtijevaju jednako snažne kontrolne mehanizme.
Članice EU strahuju od dodatnih finansijskih obaveza
Rast zajedničkog duga mogao bi da poveća pritisak na nacionalne budžete, koji su u brojnim evropskim državama već opterećeni visokim javnim dugom i deficitima.
Pročitajte još:
Murphy upozorava da bi novo zaduživanje moglo primorati države članice da povećaju svoje uplate u zajednički evropski budžet kako bi se obezbijedila otplata dugova.
Njemačka, Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska, koje su neto uplatioci u budžet EU, zahtijevaju smanjenje predloženog višegodišnjeg budžeta za nekoliko stotina milijardi eura.
Nasuprot njima, grupa od 17 država, među kojima su Španija i Italija, zalaže se za ambiciozniji budžet, posebno radi očuvanja finansiranja poljoprivrede i regionalnog razvoja.
Predsjednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen upozorila je ove sedmice da bi velika smanjenja budžeta mogla ugroziti ključne evropske prioritete.
Istovremeno je pozvala na pronalaženje novih izvora prihoda Evropske unije.
Odluke koje će odrediti finansijsku budućnost Evrope
Naredni višegodišnji finansijski okvir EU, za period od 2028. do 2034. godine, prema predlogu Evropske komisije, trebalo bi da iznosi gotovo dva biliona eura.
Međutim, revizori upozoravaju da bi, bez novih izvora prihoda i snažnijih mehanizama kontrole, Evropska unija mogla biti suočena sa ozbiljnim finansijskim ograničenjima.
To bi značilo da države članice moraju povećati doprinose zajedničkom budžetu ili da Brisel mora odustati od dijela planiranih programa i ulaganja.
O finansiranju budućeg evropskog budžeta lideri EU razgovaraće na samitu u Briselu 15. i 16. oktobra.
