Zbog iranskog zatvaranja Hormuškog moreuza druge izvoznice nafte i gasa iz Persijskog zaliva razmatraju alternativne rute, ugledajući se na saudijski naftovod dug 1.200 kilometara i oživljavajući ranije planove koji do sada nijesu realizovani, prenosi Financial Times. Rat koji su krajem februara pokrenuli SAD i Izrael napadom na Iran pokazao je stratešku vrijednost saudijskog naftovoda East-West, koji omogućava transport do sedam miliona barela nafte dnevno iz Persijskog zaliva do luke Janbu na Crvenom moru, potpuno zaobilazeći Hormuški moreuz. – prenosi Forbes.
Najveći svjetski izvoznik nafte izgradio je tu vezu osamdesetih godina, tokom rata između Iraka i Irana. Sada kraljevina, koja obično izvozi nešto više od 10 miliona barela nafte dnevno, razmatra povećanje kapaciteta tog naftovoda ili gradnju novih ruta. Trošak takvog proširenja mogao bi iznositi najmanje šest milijardi dolara, procjenjuje Christopher Bush, glavni izvršni direktor libanske kompanije Cat Group, koja je učestvovala u izgradnji naftovoda.
Pored saudijskog, jedina trenutno funkcionalna alternativa moreuzu je emiratski naftovod koji povezuje Abu Dabi i luku Fudžaira u Omanskom zalivu. Njegov kapacitet iznosi 1,5 miliona barela nafte dnevno, uz mogućnost povećanja na 1,8 miliona. To zajedno znači nešto manje od devet miliona barela dnevno, dok kroz moreuz uobičajeno prolazi oko 20 miliona barela dnevno.
Raniji planovi za naftovode u regionu često su zapinjali zbog visokih troškova i složenih uslova. Ali viši savjetnik za Bliski istok pri Atlantskom savjetu Majsun Kafafi rekao je za FT da se raspoloženje mijenja. Najotpornije rješenje, prema njegovim riječima, nije „jedan alternativni naftovod, već mreža koridora“, što bi ujedno bilo i najteže ostvariti. Ipak, dugoročno bi novi naftovodi bili dio širih trgovinskih ruta kojima ne bi tekli samo nafta i gas.
Već postoji gotovo hiljadu kilometara dug naftovod između iračkog Kirkuka na sjeveru zemlje i turskog Džejhana, odakle se nafta može dalje izvoziti u Evropu. Međutim, ta veza, projektovana za kapacitet od 1,5 miliona barela dnevno, zatvorena je od 2014. godine i zahtijevala bi obnovu. Zbog štete izazvane ranijim napadima na infrastrukturu, trenutni kapacitet iznosi svega između 200 i 300 hiljada barela dnevno, a i taj protok zaustavljaju nesuglasice između iračke vlade i djelimično autonomnog regiona Kurdistana, kroz koji naftovod prolazi.
Predložena je i veza između iračke Basre na jugu zemlje i jordanske luke Akaba. Buš kaže da su dobijali upite za različite naftovode. „Na stolu imam mnogo različitih prezentacija“, rekao je za FT. Prema njegovoj procjeni, gradnja naftovoda iz Iraka preko Jordana, Sirije ili Turske koštala bi između 15 i 20 milijardi dolara. Ti projekti suočili bi se i sa bezbjednosnim rizicima, jer se na tom području nalazi mnogo neeksplodiranih bombi, a i dalje su prisutni pripadnici ISIS-a i drugih terorističkih grupa.
Pročitajte još:
Zatvaranje Hormuškog moreuza za gotovo sav neiranski saobraćaj posebno je pogodilo Irak, koji nema funkcionalan zaobilazni naftovod, pa je morao drastično da smanji proizvodnju – sa planiranih 4,2 miliona barela dnevno na oko 1,5 do 1,6 miliona. Irak inače kroz Hormuški moreuz izvozi oko 3,4 miliona barela dnevno.
Kako je Kafafi rekao za FT, zalivske države shvatile su da obim aktuelne energetske krize zahtijeva novi način razmišljanja.
„Ne očekujem da će se status quo vratiti na nivo na kojem je bio prije rata“, kazao je.
