Podstanari bez sigurnosti stanovanja – Velje Brdo i Gradski stan su komercijalni, a ne socijalni projekti

Udruženje podstanara Crne Gore „Moj Dom“ mjesecima se obraća državnim institucijama kako bi zajednički našli način da zaštite njihova prava, koja se, kažu, svakodnevno urušavaju pod tuđim krovom. Projekti Velje brdo i Gradski stan, tvrde, nemaju koristi za podstanare.

„Oba projekta su komercijalna, ne socijalna, i ne nude priuštive stanove, niti socijalni zakup, zaštitu podstanara, nijesu dio Strategije socijalnog stanovanja, iako se tako predstavljaju“, kazao je za Biznis.me Dragan Živković, predsjednik Udruženja podstanara Crne Gore „Moj Dom“, naglašavajući da najveću korist od tih projekata imaju građevinske firme, investitori, posrednici u prodaji i, kako tvrdi, „dio administracije koji finansijski i politički profitira“.

Iako se Crna Gora opredijelila za evropski put, on se, ističe Živković, sada ne ogleda u regulisanom odnosu države prema podstanarima.

„Položaj podstanara u našoj državi u potpunoj je suprotnosti sa evropskim standardima. Dok gotovo sve evropske zemlje imaju jasan i strogo definisan Zakon o zakupu stanova koji štiti podstanare i uređuje tržište zakupa, Crna Gora je jedna od rijetkih država u Evropi koja nema niti jedan zakon koji reguliše ovu oblast“, kazao je Živković.

Strategija socijalnog stanovanja samo na papiru

„Ta strategija predviđa priuštivi i socijalni zakup, profesionalizovane javne stambene servise, rješavanje položaja ranjivih grupa, uključujući podstanare. Ništa od toga nije zaživjelo“, kaže naš sagovornik.

Iako podstanari, kao i drugi građani, imaju pravo na sigurnost, dostojanstvo i zaštitu, tvrdi da država to pravo ne štiti.

„Bez zakona o zakupu stanova, podstanari su izloženi samovolji, nesigurnosti, visokim cijenama i riziku da budu izbačeni bez razloga. U takvom sistemu nema ni sigurnosti, ni dostojanstva, ni minimalne pravne zaštite“, ističe Živković, napominjući da je donošenje Zakona o zaštiti podstanara, pitanje ljudskih prava, a ne samo tržišta.

Zakon o zakupu stanova definisao bi podstanarski život. To je ključni razlog zbog kojeg se Udruženje zalaže za njegovo donošenje.

„Zakon bi uveo minimalni rok zakupa (npr. jednu godinu), jasno definisane razloge za otkaz ugovora,obavezu pisanog ugovora,sudsku zaštitu u slučaju nezakonitog iseljenja, zaštitu vlasnika od neplatiša,registar stanova u zakupu kao i poreznu i administrativnu transparentnost“, nabraja Živković.

On tvrdi da bi takav zakon prvi put uveo red i sigurnost i za podstanare i za vlasnike. „Tržište zakupa je potpuno neregulisano. Nema zakona, registra stanova u zakupu, kontrole cijena,poreske kontrole,minimalnih standarda niti sudske zaštite. Vlada divlje tržište sa sve višim cijenama i sve većom nesigurnošću“.

Gotovo da nema dana da neka porodica nije „izbačena“ na ulicu preko noći, uz naređenje izdavaoca da za par dan napusti taj objekat. Udrurženje podstanara Crne Gore „Moj Dom“dobija puno takvih poziva, ali ne može pomoći tim ljudima, najčešće porodicama sa djecom.

„U praksi, čak i podstanari koji uredno plaćaju kiriju mogu dobiti otkaz ‘preko noći’, što je potpuno neprihvatljivo i nezamislivo u evropskim zemljama. U Austriji, Njemačkoj, Holandiji, Francuskoj ili Švedskoj podstanar ne može biti izbačen bez sudske odluke, cijene zakupa su regulisane ili ograničene, ugovori su obavezni, tržište je nadzirano, a socijalni i priuštivi zakup čine osnov stambene politike“, objašnjava za naš portal predsjednik Udruženja podstanara „Moj Dom“, Dragan Živković i napominje da u mnogim državama, čak 40–60 odsto stanova nalazi se u sistemu neprofitnog ili priuštivog zakupa, dok u Crnoj Gori, kaže, ništa od toga ne postoji.

U Udruženju podstanara vjeruju da za njih ima nade nakon što je Ombudsman, kojem su se obraćali, kazao da su podstanari „institucionalno nevidljivi“.

Ne postoji institut „stanarsko pravo“

„Podstanari u Crnoj Gori ne mogu steći stanarsko pravo. To pravo je u Crnoj Gori ukinuto i više ne postoji kao institut. Vlasnici su već sada u potpunosti zaštićeni – podstanar nema nikakvu mogućnost da ‘uzme stan’ niti da stekne bilo kakvo trajno pravo“, kaže Živković.

Naš sagovornik naglašava da Notarski ugovor koji bi mogao da pruži sigurnost, u praksi – ne štiti skoro nimalo.

„Zato što Zakon ne definiše minimalni rok zakupa, ne definiše razloge za otkaz ugovora, niti način iseljenja ni sudsku zaštitu, a nema ni sankcija za gazdu koji krši ugovor“, objašnjava Živković naglašavajući da Notarski ugovor nema snagu koju bi imao u državama sa Zakonom o zakupu stanova – jer zakon koji uređuje tu oblast ne postoji.

Iz Udruženja podstanara se nadaju da na njihovu inicijativu za donošenje Zakona o zaštiti prava podstanara, neće ostati gluvi u Skupštini, Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine i Ombudsman. Kao prvi i jedini korak ka uspostavljanju reda u oblasti zakupa i obezbjeđivanju osnovnog evropskog standarda je, navodi Živković, sigurnost stanovanja.