Za povećanje prihoda u turizmu, koji su niži 10,5 odsto, važno je afirmisati takozvani individualni turizam, ocijenio je finansijski konsultant, Stevan Gajević.
Za smanjenje rashoda ključno je, poručuje, korigovati izdatke za dodatke na zarade, prenosi portal RTCG.
On je Radiju Crne Gore rekao da je budžetski deficit na početku godine 64 miliona eura i to je u okviru planiranih 300 miliona za ovu godinu.
Manjak u državnoj kasi na kraju prvog kvartala prema podacima Ministarstva finansija bio je 64 miliona eura ili skoro 7,5 miliona više nego u uporednom periodu prošle godine.
I to je posljedica vladinih reformi koja je, kako je kazao Gajević, bila popularna za zaposlene zbog povećanja zarada, ali ne i za punjenje budžeta fondova zdravstva i penzijsko-invalidskog osiguranja.
„Deficit od 65 miliona nije preveliki na ime ukupno projektovanog budžeta. Ukupno projektovani deficit, ako se ne varam, na nivou godine je 300 miliona. Tako da se uklapamo u tu projekciju“, naveo je Gajević.
I prihodi su, navodi se u analizi, manji od projektovanih 13 miliona. Od turizma u odnosu na prvi kvartal prethodne godine niži 10,5 odsto. Sa druge strane, iz Ministarstva turizma su saopštili da je gostiju više nego prošle godine i da je problem u statistici, odnosno broju onih koji su zbog ratnih dešavanja naselili Crnu Goru.
To je, smatra Gajević, dobro obrazloženje pa je neophodna u narednom periodu reforma tog sistema.
On je ukazao i na to da smo već duže prešli na takozvani korporativni turizam, odnosno veći broj hotelskih gostiju, a manji u individualnom smještaju.
„Ljudi koji dođu da se kupaju, oni troše i u restoranima i mnogo više nego oni koji su u korporativnim hotelima ili tako dalje“, naveo je Gajević.
Izdaci rastu 10,5 odsto ili preko 60 miliona eura. Razlog je, kako je kazao, neracionalna potrošnja. Primjera radi, izdvajanja za naknade za rad u komisijama, prekovremene sate i pripravnost.
„Imamo i službene automobile, imamo ogromne rashode po raznim aspektima. To mora država da vodi računa da se to smanji, naročito u odnosu na ono zaduživanje. Ove godine treba još 400 i nešto miliona da se zadužimo, a očekujete da vam rast rashoda bude kao dominantan u budžetu, a to nešto ne funkcioniše kod planiranja budžeta“, dodao je Gajević.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) niža je od planiranih 4,8 odsto i iznosi 2,6 odsto.
Pročitajte još:
Takođe, inflacija ubrzava, pa je na kraju prvog kvartala 3,4 odsto. Evropska centralna banka već je odgovorila na rast inflacije podizanjem referentnih kamata, pa će, konstatuje Gajević, i krediti biti skuplji.
„Neće biti jeftiniji, ti krediti će uzrokovati rast cijena bar u jednom segmentu“, naveo je Gajević.
U izvještaju Ministarstva finansija je navedeno i da je platni promet na početku ove godine manji nego prošle, da su viši troškovi u novogradnji za 22 odsto te da je zabilježen negativan saldo robe i usluga.
