Evropski građevinski sektor ulazi u 2026. godinu sa rekordnim prihodima i snažnim investicionim ciklusom. Francuske i španske kompanije dominiraju tržištem, a deset najvećih firmi ostvaruje desetine milijardi eura prometa godišnje. Ipak, uprkos globalnom dometu i ogromnim infrastrukturnim projektima koje realizuju širom svijeta, nijedna od tih kompanija trenutno ne učestvuje u velikim projektima u Crnoj Gori. – prenosi portal Investitor.
Evropsko građevinarstvo ulazi u 2026. sa rastućim prihodima i rekordnim portfeljima projekata.
Istraživanje konsalting‑kuće Blackridge Research navodi da deset vodećih građevinskih firmi na Starom kontinentu ostvaruje desetine milijardi eura prihoda. Ove grupe grade puteve, željeznice, mostove i energetsku infrastrukturu na svim kontinentima.
Bouygues SA predvodi listu, ali za razliku od 2024. godine ispred sebe ima francuski gigant VINCI po ukupnim prihodima. Bouygues je integrisana grupacija sa snažnim građevinskim, telekomunikacionim i medijskim poslovima. U 2025. ostvarili su 56,88 milijardi eura prihoda, dok je neto dobit porasla na 1,21 milijardi, čak i nakon jednokratnog poreza.
ACS (Actividades de Construcción y Servicios) iz Španije nastavlja širenje u Sjevernoj Americi. Ukupni promet iznosio je 49,85 milijardi, a neto dobit 0,95 milijardi eura. Kompanija je posebno jaka u infrastrukturnim projektima i koncesijama.
VINCI je najveći evropski koncesionar autoputeva i aerodroma. Prema konsolidovanim finansijskim izvještajima, 2025. su ostvarili 74,6 milijardi eura prihoda i rekordnih 4,9 milijardi eura neto dobiti. Rast je potpomognut izgradnjom infrastrukture i oporavkom saobraćaja u aerodromima.
Eiffage je specijalizovan za infrastrukturne projekte, energetiku i koncesije. U 2025. su zabilježili približno 25,3 milijardi eura prihoda i 1,02 milijardi eura profita.
Strabag, austrijski građevinski koncern sa jakim prisustvom u Centralnoj i Istočnoj Evropi, 2024. je ostvario 17,42 milijardi eura prihoda i 823 miliona neto dobiti. Još se čekaju finalni rezultati za 2025.
Skanska iz Švedske ima snažnu poziciju u Skandinaviji i SAD. Prema izvještaju za 2025. godinu, prihodi su iznosili 179,3 milijardi Švedskih kruna (oko 15,6 milijardi eura), a profit 6,295 milijardi kruna (oko pola milijarde eura). Vodeći segmenti su komercijalne nekretnine i zelena gradnja.
Acciona je u 2025. zabilježila 20,24 milijardi eura prihoda i 803 miliona dobiti. Kompanija je fokusirana na obnovljive izvore energije, vodoprivredu i infrastrukturne koncesije.
Ferrovial je globalni koncesionar i graditelj autoputeva i aerodroma. U 2025. godini prihod im je bio 9,6 milijardi eura, a neto profit 888 miliona eura. Najviše prihoda dolazi iz Sjeverne Amerike, dok se kompanija sprema za nove projekte na američkom tržištu.
Balfour Beatty ostaje najveća britanska građevinska grupa. Njihovi posljednji objavljeni rezultati pokazuju da su 2024. ostvarili prihode od 10,015 milijardi funti (oko 11,7 milijardi eura) i profit od 227 miliona funti (oko 270 miliona eura).
Royal BAM Group iz Holandije ostvario je u 2025. godini 7,04 milijardi eura prihoda i neto rezultat od 211 miliona. Kompanija se fokusira na projekte u Nizozemskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Belgiji, a u 2026. planira dalji rast zahvaljujući zdravom portfelju porudžbina.
Teba napomenuti da su podaci zasnovani na najnovijim dostupnim izvještajima do 8. marta 2026. godine. Valutne konverzije izvedene su približno 1 Britanska funta ≈ 1,17 eura i 1 Švedska kruna ≈ 0,087 eura.
Zašto evropski giganti zaobilaze velike projekte u Crnoj Gori?
Iako se očekuje da velike evropske kompanije učestvuju u infrastrukturnim projektima širom kontinenta, nijedna od njih nije trenutno angažovana na velikim crnogorskim projektima. Drugu dionicu auto-puta Bar–Boljare – stratešku saobraćajnicu koja treba da poveže jadransku obalu sa Srbijom – gradi kineski konzorcijum PowerChina–Stecol. Crnogorska državna kompanija Monteput potpisala je ugovor od 693,9 miliona eura za izgradnju ove dionice, i to nakon međunarodnog tendera koji je sproveden po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj.
Direktor Monteputa objasnio je da su kineski ponuđači dali najpovoljniju ponudu, a da „nijedna zapadna kompanija nije podnijela konkurentsku ponudu” za tehnički zahtjevan projekat.
Nekoliko faktora objašnjava nedostatak interesovanja evropskih giganata:
Mali obim i slab povrat na ulaganje. Većina kompanija s ove liste fokusirana je na velike tržišne segmente u Francuskoj, Španiji, Njemačkoj ili Sjevernoj Americi. Projekti u Crnoj Gori su relativno mali i često nemaju dovoljan komercijalni obim da bi zadovoljili kriterijume za koncesioni model.
Pročitajte još:
Finansijski i politički rizik. Crna Gora ima ograničene fiskalne kapacitete i visok javni dug. Prva dionica auto‑puta finansirana je putem kineskog kredita, a visoki troškovi i uslovi izazvali su međunarodnu kritiku. Velike kompanije ne žele da preuzmu rizik da neće naplatiti investiciju ili da će se suočiti sa političkim promjenama.
Jaka konkurencija kineskih kompanija. Projekat Bar–Boljare auto‑puta pokazuje da kineske firme nude niže cijene i finansiranje putem državnih banaka. Evropske kompanije koje se finansiraju na tržištu teško mogu da pariraju takvim uslovima.
Regulatorne barijere i resursi. Tenderi u Crnoj Gori često zahtijevaju lokalnu registraciju, angažovanje radne snage i podizvođača, a upravljanje projektom u planinskom terenu nosi dodatne tehničke izazove. Prema crnogorskim vlastima, to je jedan od razloga zbog kojeg „nijedna zapadna kompanija nije dostavila ponudu”.
Lista od deset najvećih građevinskih kompanija u Evropi pokazuje dominaciju francuskih i španskih grupa u prihodu i profitu. Iako su ti giganti sposobni da grade kilometre autoputeva i stotine mostova širom svijeta, mali projekti u zemljama poput Crne Gore često ne ulaze u njihov strateški fokus. To otvara prostor za kineske izvođače i kompanije srednje veličine. Za Crnu Goru to znači da će morati da ponudi povoljnije finansijske modele i da poboljša administrativni okvir ako želi da privuče evropske gigante na buduće infrastrukturne projekte.
