U cilju zaštite i racionalnog trošenja novca iz evropskih fondova, Vlada je predložila strategiju za zaštitu interesa Evropske unije u Crnoj Gori za period od 2026. do 2029. godine.
Ekonomista Stevan Gajević kaže da ta strategija pokazuje da je ranije bilo slabosti u sistemu, kao i neracionalnog trošenja, što Vlada u završnici integracija pokušava da preduprijedi. Gajević navodi da i Evropska unija jasno stavlja do znanja da želi da se njen novac troši u skladu sa potrebama i na otvoren način, prenosi RTCG.
Predloženi dokument koji prati detaljan komunikacioni akcioni plan fokusiran je na zaštitu novca iz evropskih fondova, kao i sredstava iz novog instrumenta za reformu i rast.
Iz Vlade naglašavaju da je ključno pokazati Briselu sposobnost države da odgovorno upravlja evroatlantskim resursima i striktno štiti finansijske interese Unije.
Ekonomista Stevan Gajević za RTCG kaže da ova strategija pokazuje da je ranije bilo slabosti u sistemu.
„To je jedan proces koji je više administrativan, i zaštita sredstava i kontrola tih sredstava se svakako vodi na nekom nivou, ali pokazao je određene slabosti samog sistema u Crnoj Gori. Ova intencija naše Vlade pokazuje da ta sredstva, ne možemo reći da se ne troše namjenski, ali da se ona nekako ad hoc troše i da tu vjerovatno nema dovoljno izvještavanja među subjektima trošenja, subjektima korištenja, subjektima kontrole“, kazao je on.
Gajević navodi da i Evropska unija jasno stavlja do znanja da želi da se njen novac troši u skladu sa potrebama i na transparentan način.
„Ovdje imamo jednu jasnu intenciju Evropske unije da u procesu pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji, Crna Gora mora značajno pojačati kontrolu tih sredstava. Prije svega, mislim da bi Crna Gora trebalo da vodi prvenstveno računa o sopstvenim sredstvima, sopstvenom budžetu i sopstvenom trošenju sredstava, i da je to prioritet države. Ipak, ako želimo da budemo članica Evropske unije, svakako je i pozitivno i normalno da se kontrolišu i ta njihova sredstva. Ali i sama sredstva, kako dolaze, dolaze preko raznih projekata koje nam bukvalno servira Evropska unija“, kaže Gajević.
Njegovo rješenje je u tome da i sami osmislimo i predložimo projekte.
Pročitajte još:
„Šta bi bilo dobro? Bilo bi dobro da mi predložimo projekte, da mi kandidujemo projekte kod Evropske unije, pa i infrastrukturne i one koje su nama posebno bitni kroz plan rasta, a to je elektronska vlada, smanjenje državne administracije i svega onoga za šta su već sredstva, da kažem, načelno opredijeljena od strane Evrope, da mi takve projekte predložimo Evropskoj uniji i da realizujemo kroz ova sredstva Evropske unije“, istakao je ekonomista.
Iz Vlade su saopštili da su analize pokazale da je komunikacija o zaštiti finansija Evropske unije bila niska i nesistematična, broj prijava nepravilnosti nedovoljan, a prepoznatljivost mehanizama za prijavu prevara među građanima na vrlo niskom nivou.
