Akcije u Aziji u četvrtak su uglavnom pale, dok su cijene nafte skočile 9 odsto, na više od 100 dolara po barelu, nakon izvještaja o novim pogođenim brodovima u vodama Zaliva i zatvaranju naftnih terminala – skok koji prijeti da dodatno podstakne inflaciju i poveća troškove zaduživanja širom svijeta. – prenosi Forbes.
Investitore nije naročito umirio plan Međunarodne agencije za energiju (IEA) da na tržište pusti 400 miliona barela nafte iz svojih rezervi, što je najveći takav potez u njenoj istoriji. U sklopu toga, SAD su saopštile da će od naredne sedmice pustiti 172 miliona barela nafte, piše Reuters.
Oba referentna pokazatelja cijena nafte bila su u plusu 9 odsto, pri čemu su terminski ugovori za naftu Brent bili na 100,22 dolara po barelu, produžavajući rast od više od 4 odsto tokom noći. Terminski ugovori za američku sirovu naftu iznosili su 95,41 dolar po barelu.
Akcije su pale, pa je najširi MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana oslabio 1,6 odsto, dok je Nikkei pao 1,5 odsto.
Kineske „blue-chip“ akcije izgubile su 0,6 odsto, a hongkonški indeks Hang Seng potonuo je 1,2 odsto.
I terminski ugovori za S&P 500 i Nasdaq pali su po 1 odsto. Terminski ugovori za EUROSTOXX 50 bili su u minusu 1 odsto, dok su terminski ugovori za DAX oslabili 1,1 odsto.
Dva tankera za gorivo u iračkim vodama pogođena su iranskim čamcima natovarenim eksplozivom, saopštili su irački bezbjednosni zvaničnici rano u četvrtak, dok je jedan irački zvaničnik državnim medijima rekao da su njihove naftne luke „potpuno obustavile rad“.
Bloomberg je objavio da je Oman, iz predostrožnosti, evakuisao sva plovila iz svog ključnog izvoznog naftnog terminala Mina al Fahal.
„Više tankera natovarenih iračkom sirovom naftom sada navodno gori u Persijskom zalivu, kod obale Basre, zahvaćeni su plamenom i ispuštaju zapaljenu naftu u vodu“, rekao je analitičar IG-a Tony Sycamore.
„Čini se da ovo predstavlja direktan i snažan odgovor Irana na noćašnju objavu IEA o masovnom puštanju strateških rezervi s ciljem obaranja cijena koje su izmakle kontroli.“
Iran je ranije pojačao napade na trgovačke brodove u Hormuškom moreuzu, poručujući svijetu da se pripremi za naftu od 200 dolara po barelu. U srijedu je prijavljeno da su tri plovila pogođena u vodama Zaliva, nakon što je Iranska revolucionarna garda saopštila da su njihove snage pucale na brodove u Zalivu koji su se oglušili o njihova naređenja.
Dodatnu neizvjesnost unio je američki predsjednik Donald Trump, koji je u srijedu izjavio da je rat protiv Irana dobijen, ali da će ostati u sukobu kako bi posao bio završen.
Američki podaci pokazali su da je indeks potrošačkih cijena u februaru porastao 0,3 odsto, u skladu s prognozama i iznad januarskog rasta od 0,2 odsto. Ipak, taj izvještaj nije smatran naročito relevantnim, s obzirom na to da je rat s Iranom počeo da podstiče inflaciju.
Na tržištima obveznica, rizik od rasta inflacije nadjačao je potrebu za sigurnim utočištima i pogurao prinose naviše širom svijeta. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice porastao je u četvrtak za 4 bazna poena, na 4,2472 odsto, nakon što je tokom noći skočio 6 baznih poena.
Pročitajte još:
Terminski ugovori na kamatne stope američkih federalnih fondova nastavili su pad jer investitori strahuju da će viša inflacija otežati Federalnim rezervama ublažavanje monetarne politike. Tržišta trenutno računaju na još samo jedno smanjenje kamatnih stopa Fed-a ove godine.
Opasnost od inflacije izazvane energentima navela je tržišta da procjenjuju da bi sljedeći potez Evropske centralne banke mogao biti povećanje kamatnih stopa, možda već u junu.
Nervozni investitori tražili su sigurnost i likvidnost dolara, izbjegavajući valute zemalja koje su neto uvoznici energije, uključujući Japan i veliki dio Evrope.
Euro je oslabio 0,3 odsto, na 1,1536 dolara, nakon što je zatvorio na najnižem nivou od novembra prošle godine. Dolar je ojačao 0,1 odsto prema jenu, na 159,12, što je njegov najjači nivo od januara, kada su izvještaji o provjeri kamatnih stopa iz američkog Fed-a uznemirili one koji su se kladili protiv jena.
Australijski dolar, osjetljiv na rizik, oslabio je 0,3 odsto, na 0,7133 američka dolara, nakon što je u srijedu dostigao najviši nivo u više od tri godine, 0,7188, usljed jačanja očekivanja da bi tamošnja centralna banka uskoro mogla povećati kamatne stope.
