Kina je prošlog četvrtka proširila broj operatera u okviru mreže za upotrebu digitalnog juana sa 10 na 22. Prvobitnu mrežu operatera činilo je 6 državnih komercijalnih banaka, dvije nacionalne akcionarske komercijalne banke i dvije internetske banke uz podršku Ant grupacije i kompanije Tencent. Sada je među operatere u pomenutoj oblasti uključeno 7 nacionalnih komercijalnih banaka u akcionarskm vlasništvu i 5 gradskih komercijalnih banaka. – prenosi eKapija.
– Najnoviji potez ima cilj da podstakne stabilan razvoj digitalne valute, poboljša dostupnost njenih usluga i odgovori na javnu potražnju za bezbjednim, praktičnim i efikasnim uslugama digitalnog juana – navela je u saopštenju Narodna banka Kine, najavljujući da će nastaviti da širi broj operatera kako bi, kao je navedeno, podstakla šire učešće tržišta i podržala inovacije.
Novi operateri uvedeni su nakon što je, januara ove godine, počela da se zaračunava kamata i na štedne uloge izražene u digitalnim juanima.
U Kini smatraju da je ova promjena značajno ojačala podsticaje finansijskim institucijama da usvajaju digitalnu nacionalnu valutu.
Digitalni juan pokrenut je 2020. godine. Osmišljen je da oponaša gotov novac kao sredstvo razmjene na koje se ne zaračunava kamata. Međutim, operateri su u januaru ove godine na novac u „digitalnim novčanicima“ počeli da zaračunavaju kamatu po istoj stopi kao da se radi o standardnim štednim bankovnim računima.
Lu Fejpeng, istraživač u Poštanskoj štedionici Kine, rekao je da je ova promjena izmijenila računicu za banke koje učestvuju u sistemu.
– Ranije su banke imale ograničen podsticaj da promovišu digitalne novčanike, jer bi sredstva izlazila iz njihove depozitne baze, uz potrebu za značajnim ulaganjima u tehnologiju i obuku zaposlenih – naveo je Lu u izjavi za kineski list China Daily.
On je dodao da se sada depoziti u digitalnom juanu računaju kao obaveze u bilansu stanja, a banke mogu da ostvare razliku između kamate koju isplaćuju i prihoda koje mogu da generišu plasiranjem tih sredstava.
Lu je takođe istakao da se očekuje da će mogućnost ostvarivanja kamate povećati upotrebu među građanima, posebno za svakodnevna plaćanja i štednju manjih iznosa.
– Za razliku od gotovog novca, koji ne donosi prinos, depoziti u digitalnom juanu sada nude skroman prinos, uz potpunu likvidnost i državnu garanciju – rekao je on.
Prema podacima Narodne banke Kine, do decembra je kumulativna vrijednost transakcija u digitalnom juanu dostigla 19,5 biliona juana (2,8 biliona dolara), dok su pojedinačne transakcije iznosile 3,57 milijardi juana. U istom periodu, aplikacija digitalnog juana imala je 230 miliona ličnih i 19,08 miliona korporativnih novčanika.
– Ovo proširenje u skladu je sa smjernicama iz 15. petogodišnjeg plana (2026–2030), da se stabilno razvija digitalni juan, što predstavlja pomak u odnosu na prethodni plan, u kome je naglasak bio na opreznom unapređivanju istraživanja i razvoja digitalnog juana – naveo je list China Daily.
Sa očekivanim značajnim rastom broja korisnika i obima transakcija usljed širenja mreže operatera, Tjen Lihui, profesor finansija na Univerzitetu Nankaj, ocijenio je da će se „primjena digitalnog juana proširiti sa već uspostavljenih kanala maloprodaje i javnih usluga na finansiranje lanaca snabdijevanja, prekograničnu trgovinu, zelene kredite i plaćanje komunalnih usluga“ navodi China Daily.
Rusija uvodi digitalnu rublju
Upravo se u prekograničnoj trgovini krije jedan od najznačajnijih razloga za ekspresno uvođenje digitalnog juana.
Razvoj nacionalnih digitalnih valuta u Rusiji i Kini treba da omogući finansiranje bilateralne i multilateralne trgovine, uz zaobilaženje američkih finansijskih zamki, naročito onih u sistemu SWIFT.
Pročitajte još:
Probni projekat uvođenja digitalne rublje traje od 2022. godine i trenutno se nalazi u fazi testiranja, pa su, prema informacijama Banke Rusije, osnovne transakcije u digitalnim rubljama dostupne samo ograničenom broju učesnika.
Početak primjene digitalne rublje planiran je za septembar ove godine.
Najveće banke i trgovinske kompanije u Rusiji biće u obavezi da obezbijede infrastrukturu za transakcije u digitalnim rubljama, dok će građani digitalnu rublju koristiti dobrovoljno.
Rusija je na neki način bila primorana da ubrza projekat uvođenja vlastite digitalne valute, budući da je izložena sankcijama Kolektivnog zapada.
Sa druge strane, Evropska unija i SAD takođe rade na uvođenju svojih digitalnih valuta, ali daleko inertnije i sporije.
U prvom slučaju uvođenje digitalnog eura je u fazi pripreme, ali uz dosta birokratskih začkoljica i opreza, a u drugom slučaju čitav projekat prati izostanak jasnog plana primjene.
