Evropske banke završavaju 2025. godinu sa istorijskim rastom cijena akcija, najjačim ikada zabilježenim, uz kombinaciju visokih marži, stabilnog ekonomskog rasta i izdašnih povrata kapitala. Kako se ulazi u 2026, investitori sve manje gledaju kamatne stope, a sve više održiv rast dobiti, efikasnost i kontinuitet dividendi. – prenosi portal Investitor.
Evropske bankarske akcije ostvarile su istorijski snažan rast u 2025. godini, označivši jednu od najboljih godina ikada za sektor i jasan zaokret u investitorskom sentimentu nakon više od decenije slabih performansi.
Indeks EURO STOXX Banks je od početka godine, zaključno sa 12. decembrom, porastao 76%, čime je na putu da nadmaši dosadašnji rekord iz 1997. godine, kada je zabilježen rast od 74%.
Posebno je upečatljiva širina rasta – sve banke u indeksu su u plusu, dok je sve veći broj njih ostvario i trostruko veće prinose (100%+).
Među apsolutnim pobjednicima su Société Générale (+139%) i Commerzbank (+136%), dok su Banco Santander (+110%) i ABN Amro (+102%) takođe probile granicu od 100%.
Visoke prinose bilježe i BBVA (+101%), CaixaBank (+96%), Deutsche Bank (+92%), Bankinter (+86%) i Bank of Ireland (+84%).
Analitičari rast opisuju kao rezultat makroekonomskog „slatkog spota“.
Kamatne stope su ostale dovoljno visoke da očuvaju marže, privredni rast dovoljno stabilan da zaštiti kvalitet aktive, dok su kapitalni jastuci omogućili izdašne isplate akcionarima.
Evropska centralna banka je u junu 2025. zaustavila ciklus smanjenja kamata, zadržavši depozitnu stopu na 2%. Iako znatno niža nego tokom vrhunca 2023–2024, ova stopa je i dalje iznad predpandemijskih nivoa, što je bankama omogućilo da zadrže snažne neto kamatne marže.
Istovremeno, ekonomski rast je nadmašio oprezna tržišna očekivanja: Njemačka je izbjegla duboku industrijsku recesiju, južna Evropa je profitirala od snažnog turizma i EU investicija, dok je fiskalna politika ostala blago podsticajna.
Ni strahovi od šireg ekonomskog šoka, izazvanog obnovljenom carinskom politikom Donalda Trampa, nijesu se materijalizovali. Kreditni uslovi su ostali stabilni, gubici po kreditima ograničeni, a povjerenje u bilanse banaka dodatno ojačano.
Većina evropskih banaka danas posluje znatno iznad regulatornih minimuma, sa CET1 stopama u srednjim „tinejdž“ procentima, što im je omogućilo agresivnije dividende, otkup sopstvenih akcija i druge oblike povrata kapitala.
Rastu je dodatno pomogla i valuacija – banke su u 2025. ušle sa dubokim diskontima u odnosu na knjigovodstvenu vrijednost i globalne konkurente, nakon godina negativnih kamata, snažne regulacije i skromnih prinosa.
Važnu ulogu odigrali su i globalni tokovi kapitala: međunarodni investitori su se okrenuli evropskim „value“ akcijama i finansijskom sektoru, dok je jači euro povećao atraktivnost imovine u eurozoni za investitore iz SAD-a.
Analitičari investicionih banaka ostaju uglavnom optimistični kada je riječ o perspektivama evropskih banaka u 2026. godini.
Goldman Sachs navodi da će se fokus investitora pomjeriti sa kamatnih stopa i kreditnog rizika ka rastu dobiti i operativnoj efikasnosti.
Očekuje se da rast bude podržan kontinuiranim prilivom depozita, strategijama fokusiranim na depozite i postepenim jačanjem kreditne aktivnosti. Operativno okruženje analitičari opisuju kao „bolje nego ranije i na duži rok“, uz povrate kapitala koji bi trebalo da ostanu na srednjim „tinejdž“ nivoima.
Sektor je, prema Goldmanu, i dalje snažno kapitalizovan i izuzetno profitabilan, što otvara prostor za organski rast, selektivne akvizicije i nastavak izdašnih isplata akcionarima.
Uprkos snažnom rastu cijena akcija, valuacije i dalje djeluju umjereno. Goldman očekuje dvocifren rast dobiti po akciji (EPS), iako se banke i dalje trguju uz jednocifrene P/E multiplikatore.
Najveći potencijal rasta Goldman vidi kod UBS Group (+34%), UniCredita (+29%), Banco BPM-a (+29%), Julius Baera (+25%), Alpha Banke (+21%) i KBC Group (+21%).
Poruka tržišta je jasna: i nakon spektakularne 2025, rastuća priča evropskih banaka još nije završena.
Nakon istorijske 2025. godine, evropske banke u 2026. ulaze ne više kao „deep value“ oporavak, već kao sektor koji se sve više vrednuje po sposobnosti da isporuči rast, efikasnost i disciplinu u upravljanju kapitalom.
