Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatne stope nepromijenjenim, iako je inflacija u eurozoni pala ispod ciljanog nivoa od 2 %. Predsjednica ECB-a Kristin Lagard poručila je da je monetarna politika „u dobrom stanju“, naglašavajući da pad inflacije ne treba tumačiti ishitreno i da ECB ostaje striktno vezana za pristup zasnovan na podacima, od sastanka do sastanka. – prenosi portal Investitor.
„Ne možemo biti taoci jednog podatka“, istakla je Lagarde, odbacujući tvrdnje da je ton ECB-a postao restriktivniji. Umjesto toga, kako je rekla, politika je „agilna, a ne usmjerena unaprijed“.
Bugarska postaje 21. članica eurozone
Sastanak Upravnog savjeta ECB-a otvoren je simboličnim činom – dobrodošlicom Bugarskoj, koja je 1. januara 2026. postala 21. članica eurozone. Guverner Bugarske narodne banke Dimitar Radev dobio je pravo glasa u Upravnom savjetu ECB-a, čime je zaokružen dugogodišnji proces pristupanja monetarnoj uniji.
Lagard je ovaj korak opisala kao potvrdu „privlačnosti jedinstvene valute i trajnih koristi evropske integracije“. Od uvođenja eura 1999. godine, broj članica gotovo se udvostručio.
Inflacija usporava, ali ECB pad vidi kao privremen
Prema preliminarnoj procjeni Eurostat-a, inflacija u eurozoni pala je u januaru na 1,7%, sa 2,0% u decembru i 2,1% u novembru. Glavni razlog bio je snažan pad cijena energije, koje su na godišnjem nivou niže za 4,1%.
Temeljna inflacija (bez hrane i energije) usporila je na 2,2%, najniži nivo od oktobra 2021, dok je inflacija usluga pala na 3,2%. Istovremeno, inflacija hrane blago je porasla na 2,7%.
Lagard je naglasila da je veliki dio pada posljedica baznih efekata i da to ne mijenja srednjoročnu inflacionu putanju ECB-a.
Rast podržan AI-jem, ICT sektorom i javnim investicijama
Privreda eurozone porasla je 0,3% u četvrtom kvartalu 2025., ponajviše zahvaljujući sektoru usluga – naročito informaciono-komunikacionim tehnologijama i aktivnostima povezanim s vještačkom inteligencijom.
Odgovarajući na pitanja o AI-ju, Lagard je odbacila tezu da Evropa nepovratno zaostaje, ukazujući na rast privatnih investicija u ovu oblast. ICT ulaganja opisala je kao „ključnu priču“ otpornosti domaće potražnje, naglašavajući da ona obuhvataju data-centre, hardver i prateću infrastrukturu, a ne samo softver.
Važno je, kako je istakla, da ECB trenutno AI vidi kao potencijalni izvor rasta produktivnosti, a ne kao inflacioni rizik.
Građevinska aktivnost je takođe ubrzala, uz podršku javnih ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Tržište rada pokazuje blago poboljšanje – stopa nezaposlenosti pala je na 6,2% u decembru, sa 6,3% mjesec ranije.
Jačanje eura se prati, ali se ne cilja
Komentarišući jačanje eura u odnosu na dolar, Lagard je ponovila da ECB ne cilja devizni kurs, ali pažljivo prati njegov uticaj na inflaciju i rast.
Pročitajte još:
„Kretanja kursa su već uključena u naš osnovni scenario“, rekla je, dodajući da ne postoji nužna veza između statusa globalne valute i njene relativne vrijednosti.
Najavila je i da će ECB uoči samita EU o konkurentnosti 12. februara poslati liderima Unije „checklistu“ ključnih reformi – od dovršetka bankarske i tržišne unije kapitala, preko digitalnog eura i jačanja jedinstvenog tržišta, do unapređenja institucionalnog okvira EU.
„Duboke reforme moraju biti ubrzane kako bi se iskoristio puni potencijal Evrope“, zaključila je Lagard.
