Predsjednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je donosioce odluka Evrope da hitno razviju domaću digitalnu platnu infrastrukturu, upozoravajući da praktično svaka kartična ili mobilna transakcija evropskih građana danas prolazi kroz sisteme pod kontrolom američkih ili kineskih kompanija. – prenosi portal Investitor.
Nekoliko dana nakon njene poruke, 2. februara, Evropska inicijativa za plaćanja (EPI) i EuroPA savez potpisali su sporazum o izgradnji panevropske interoperabilne mreže plaćanja koja bi obuhvatila oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja. Srce sistema je digitalni novčanik Wero, zamišljen kao evropska alternativa Visi, Mastercardu i PayPalu.
Problem o kojem se rijetko govori
Svaki put kada Evropljanin plati karticom, online ili podijeli račun putem aplikacije, podaci o transakciji – ko je šta kupio, gdje, kada i za koliko – prolaze kroz infrastrukturu u vlasništvu kompanija poput Visa, Mastercard, PayPal ili Alipay.
Kartična plaćanja čine oko 56% svih bezgotovinskih transakcija u EU, dok Visa i Mastercard zajedno godišnje procesuiraju oko 24 triliona dolara transakcija širom svijeta.
Lagard je u intervjuu za irski radio otvoreno rekla da Evropa mora imati „digitalna plaćanja pod sopstvenom kontrolom“. U geopolitičkom okruženju u kojem EU nastoji smanjiti zavisnost od SAD u oblasti energetike, odbrane i trgovine, platni sistemi su ostali gotovo neprimijećena strateška ranjivost.
Iskustvo Rusije dodatno je pojačalo zabrinutost. Nakon zapadnih sankcija 2022. godine i isključenja iz Visa i Mastercard sistema, domaća plaćanja u toj zemlji bila su ozbiljno poremećena. Pitanje koje se sada postavlja u Briselu glasi: šta ako bi EU jednog dana bila izložena sličnom pritisku?
Wero – evropski odgovor
EPI, konzorcijum 16 velikih banaka i platnih procesora, među kojima su BNP Paribas, Deutsche Bank i Worldline, pokrenuo je Wero u julu 2024. godine.
Wero funkcioniše na SEPA instant kreditnim transferima i omogućava slanje novca samo uz broj telefona – bez IBAN-a, bez kartice, bez posrednika.
Rezultati su za sada ohrabrujući: više od 47 miliona registrovanih korisnika u Belgiji, Francuskoj i Njemačkoj, preko 7,5 milijardi eura procesuiranih transfera i više od 1.100 finansijskih institucija u sistemu.
U Njemačkoj su krajem 2025. pokrenuta i maloprodajna plaćanja, a trgovci poput Lidl, Decathlon, Rossmann i Air Europa već prihvataju Wero online.
Ključni iskorak desio se 2. februara kada je EPI potpisao memorandum o saradnji sa EuroPA savezom, koji okuplja nacionalne sisteme poput Bancomat, Bizum, MB WAY i Vipps MobilePay. Time je povezano oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja, što pokriva oko 72% populacije EU i Norveške.
Prekogranična peer-to-peer plaćanja startuju ove godine, dok se e-trgovina i plaćanja na prodajnim mjestima očekuju 2027.
Zašto su prethodni pokušaji propali?
Evropa je i ranije pokušavala da izgradi sopstveni sistem. Projekat Monnet (2008–2012) propao je zbog povlačenja banaka i nedostatka političke volje. I sama EPI inicijativa je prvobitno bila zamišljena kao potpuna zamjena za kartice, ali je zbog odustajanja pojedinih članova svedena na model plaćanja „račun–račun“.
Glavni problem je fragmentacija. Svaka država razvila je sopstveni sistem – Bizum u Španiji, iDEAL u Holandiji, Payconiq u Belgiji, Girocard u Njemačkoj – ali nijedan nije funkcionisao preko granica. Belgijski kupac u holandskoj online prodavnici i dalje je morao koristiti Visu ili Mastercard.
EuroPA sporazum pokušava da riješi upravo taj problem – umjesto da gradi sve od nule, povezuje već postojeće baze korisnika.
Digitalni euro – paralelni projekat
Uporedo se razvija i projekat digitalnog eura pod okriljem ECB-a, koji bi predstavljao digitalnu valutu centralne banke dostupnu širom eurozone. Iako zakonodavni okvir još nije u potpunosti usvojen, procjene su da bi, nakon odobrenja, implementacija trajala dodatne dvije do tri godine.
Pročitajte još:
Wero je privatna inicijativa, dok je digitalni euro javni novac. Formalno su komplementarni, ali ambicija je ista – platni suverenitet Evrope.
Može li Evropa zaista uspjeti?
Skepticizam je opravdan. Prema procjenama EPI-ja, potrebne su milijarde eura investicija da bi se izgradio održiv konkurent američkim gigantima. Niske međubankarske naknade u EU dodatno otežavaju profitabilnost. Potrošačke navike su duboko ukorijenjene, a Visa i Mastercard neće pasivno posmatrati gubitak tržišta.
Ipak, politički momentum nikada nije bio jači. EU regulativa o instant plaćanjima, ambicija jačanja Kapitalne unije tržišta i šira strategija evropske strateške autonomije idu u istom pravcu.
Poruka Lagard je jasna: Evropa ima kapacitete da izgradi sopstveni sistem. Pitanje je da li će ga izgraditi dovoljno brzo da postane relevantan – prije nego što zavisnost postane preskupa.
