Forum Evropske investicione banke i ove godine okupio je lidere u biznisu, donosioce odluka i finansijske ekperte. U fokusu ovogodišnjeg događaja, pod nazivom „Snažna Europa u svijetu koji se mijenja“, bili su ključni investicijski trendovi usmjereni na jačanje evropske otpornosti i konkurentnosti. Sredstva Evropske investicione banke koristi i Crna Gora u finansiranju različitih projekata. – prenosi RTCG.
S više od milijardu i četiri stotine miliona eura, kroz pozajmice i grantove, Evropska investiciona banka je u proteklim decenijama finansirala više projekata u Crnoj Gori. U okviru Foruma koji u Luksemburgu organizuje ova finansijska institucija, predstavnici banke su predočili da je u 2026. planirano 200 miliona eura ulaganja uglavnom u infrastrukturne projekte u Crnoj Gori.
„Projekat pruge Bar-Golubovci i Luka Bar nalaze se na jednoj od glavnih transportnih arterija na Zapadnom Balkanu. A ovaj koridor je od izuzetnog značaja za EU i regionalnu integraciju. To je mega koridor za trgovinu, pruža mogućnosti i za stanovništvo koje živi u okolini, ali i za preduzeća, poljoprivredu, turizam, trgovinu, logistiku“, kazala je Kristina Kanapinskaite – šef sektora za Zapadni Balkan i Tursku pri EIB-u.
Zelena ekonomija i obnovljivi izvori energije u posebnom su fokusu Evropske investicione banke.
Crna Gora je u pogledu diversifikacije obnovljivih izvora energije, iz Evropske investicione banke, kažu, relativno razvijena. Ipak, u ovom segmentu potrebno je ulaganje u infrastrukturu.
„Ulaganja u mrežu, u prenosivost – sve je to neophodno za razvoj. I kao što je pomenuto na forumu, „zelena“ je novi način da se bude konkurentan na globalnom tržištu i da se bude nezavisan i manje zavisan od globalnih cijena“, ističe Rozalia Pal – senior ekonomista u EIB-u.
Kanapinskaite dodaje da se ulaže mnogo napora u pružanje podrške klimatski prihvatljivim, pozitivnim investicijama, bilo da su u pitanju vetroelektrane, energetska efikasnost, inicijative u zgradama, željezničkim projektima koji u velikoj mjeri doprinose klimatskoj agendi, a takođe i kroz ozelenjavanje investicija privatnog sektora.
Kreditiranje malih i srednjih preduzeća jedan je od izazova s kojim se Evropska investiciona banka susrijeće. Ipak, kažu, postoji način da se i taj problem prevaziđe.
„To znači srednje kreditiranje, koje nudi duže rokove, što je potrebno za investicione kredite. Zatim imamo garantne olakšice, koje dijele rizik. Ponovo, za mala i srednja preduzeća je potrebno podijeliti rizik, a zatim učiniti bankarski prihvatljivim one projekte koji to nijesu, posebno kada govorimo o nematerijalnim ulaganjima“, naglašava Pal.
Novcem Evropske investicione banke finansiran je i školski sistem sa 40 miliona eura kredita i 10 miliona granta. Podrška je data i zdravstvenom sektoru, ali i razvoju sjevera, finansiranjem projekata infrastrukture, te razvoja malih i srednjih preduzeća.
