Vlada u narednom periodu treba da donese odluku da li će aerodrome u Podgorici i Tivtu dati pod koncesiju Inčon internešenl erport korporejšnu (IIAC) ili će odustati od koncesionog modela i sama razvijati vazdušne luke. Južnokorejska kompanija je za aerodrome ponudila fiksnu naknadu od 100 miliona i 35 odsto godišnjih prihoda kao varijabilnu naknadu. U 2025. godini Aerodromi Crne Gore (ACG) ostvarili su 49 miliona prihoda i 17 miliona profita. Sa 49 miliona prihoda, država bi od koncesionara prihodovala 17,15 miliona. – prenosi Dan.
Ono što može zabrinuti Vladu, ili joj možda olakšati odluku o koncesionaru, jesu podaci koji se mogu naći o IIAC-u u poslednjih nekoliko mjeseci.
Prema pisanjima portala Senate.economy.ac, IIAC, nekada smatran zlatnim standardom u globalnoj avijaciji i simbolom južnokorejske infrastrukture, suočava se sa poslovnim i finansijskim problemima koji dovode u pitanje dugoročni model rasta i međunarodnu reputaciju. Najizraženiji problem predstavlja oštar pad profitabilnosti, uprkos oporavku putničkog i kargo saobraćaja na nivo prije pandemije. Pomenuti portal u analizi navodi da su prihodi kompanije porasli, ali da je neto dobit znatno oslabila zbog naglog rasta fiskalnih troškova, posebno troškova rada.
– Prema podacima IIAC-a, objavljenim 7. novembra, prihodi aerodroma porasli su sa 18,3 milijarde dolara u 2017. godini na 19,2 milijarde dolara u 2024. godini, što predstavlja rast od oko pet odsto. Nasuprot tome, neto dobit je pala sa 8,4 milijarde dolara u 2017. na 3,6 milijardi dolara u 2024. Iako su veliki troškovi četvrte faze proširenja i pandemija kovid-19 imali uticaja, najznačajniji faktor bio je nagli porast fiksnih troškova nakon politike regularizacije radne snage koju je uvela administracija Mun Džae-ina 2017. godine – piše Senate.economy.ac.
Paralelno s tim, ekspanzija IIAC-a van Južne Koreje, zamišljena kao ključni izvor budućeg rasta, pokazala se kao slabost umjesto prednosti. Analize pokazuju da je skoro dvije trećine inostranih projekata završilo u gubitku.
Prema navodima IIAC-a, kompanije je obezbijedila projekte povezane sa aerodromima u šest zemalja, uključujući javna privatna partnerstva (JPP) u Manili na Filipinima i Batamu u Indoneziji, sa ukupno 78 ugovora koji su trenutno aktivni u Manili, Batamu, Kuvajtu i Vijetnamu. Kompanija je nedavno potpisala i JPP sporazum sa Uzbekistan erports za projekat razvoja i upravljanja aerodromom Urgenč.
– IIAC bilježi znatne gubitke čak i na svojim glavnim konsultantskim i investicionim projektima. Konsultantski angažman na aerodromu Soekarno-Hata u Džakarti, Indonezija (2013–2015), ostvario je prinos od minus 76 odsto, čime je izbrisano više od tri četvrtine uloženog kapitala. Iako je kompanija ostvarila oko 6,6 miliona dolara prihoda od nadzora projekta proširenja aerodroma, troškovi i izdaci za radnu snagu nastali tokom dobijanja i realizacije ugovora doveli su do neto gubitka. Slični negativni rezultati zabilježeni su i na ICT konsultantskom projektu novog aerodroma Siem Reap u Kambodži (–56 odsto), kao i na projektu tehničke pomoći na aerodromu Imam Homeini u Iranu (–47 odsto) – navodi portal.
Ministarka smatra da Crna Gora ima kapacitet da upravlja aerodromima
Ministarka saobraćaja Maja Vukićević nedavno je kazala za „Dan“ da je Crna Gora dokazala da znamo i umijemo da upravljamo aerodromima.
– Imamo kvalitetan menadžment i veoma dobru saradnju između Ministarstva saobraćaja i Aerodroma Crne Gore. Tokom 2025. godine ostvarili smo istorijski rezultat: crnogorski aerodromi su prvi put opslužili više od tri miliona putnika. I finansijski rezultati bili su veoma dobri. U ovoj godini imaćemo preko 70 linija iz Podgorice i preko 60 iz Tivta. Sve to govori da država ima kapacitet da i dalje uspješno upravlja ovim strateški važnim resursom – izjavila je Vukićević.
Ministarstvo saobraćaja treba da pripremi dokumentaciju u vezi sa koncesijom i da je proslijedi Vladi na odlučivanje.
