Zlato i kompanije koje se bave njegovim iskopavanjem ostvarile su ogromne dobitke prošle godine, zbog čega se mnogi investitori pitaju da li su propustili priliku. Dugogodišnji menadžer fonda fokusiranog na zlato kaže da ovaj ciklus izgleda drugačije i da bi profitne marže rudara mogle da se održe. – prenosi Forbes.
Zlato je imalo izuzetno snažnu godinu. Cijena ovog plemenitog metala porasla je sa 2.600 dolara po unci na početku godine na više od 4.300 dolara do njenog kraja. To predstavlja prinos od 65%. Akcije kompanija koje se bave iskopavanjem zlata prošle su još bolje. VanEck Gold Miners ETF (sa imovinom od 29 milijardi dolara) skočio je 155%. Poslije ovakvih kretanja, logično se nameće pitanje: da li je sada već kasno da se „uskoči u voz“?
Daniel Oliver kaže da nije. Oliver vodi Myrmikan Gold Fund, pokrenut 2010. godine. Fond je prema prijavi iz 2023. upravljao imovinom od oko 30 miliona dolara. (Treba napomenuti da je Oliver snažan zagovornik ulaganja u zlato, a ne neutralni posmatrač). U istraživačkoj bilješci objavljenoj prošlog četvrtka, on tvrdi da je trgovina zlatom još u ranoj fazi. Štaviše, smatra da uobičajeni problem za rudare zlata – rast troškova koji „pojede“ marže – ovog puta nije unaprijed zagarantovan.
Svoj argument počinje pogledom unazad. Tokom godina berzanskog „mjehura“, zlato nije bilo lider tržišta. U 2024. spekulativne pozicije dominirale su prinosima. Akcije velikih tehnoloških kompanija snažno su porasle. Bitkoin je eksplodirao. Zlato je takođe raslo, ali je zaostajalo za rizičnijom imovinom. Akcije rudarskih kompanija zaostajale su još više.
Taj obrazac se preokrenuo 2025. godine. Spekulativna, „risk-on“ imovina se ohladila ili se povukla sa prethodnih maksimuma. Zlato je, s druge strane, izbilo u prvi plan. Rudarske akcije su ga pratile. Oliver kaže da je ta promjena važna, jer zlato ima tendenciju da se najbolje pokazuje u periodima kada se kreditni uslovi zaoštravaju (što se vidi kroz pad spekulativne imovine), a ne kada se kredit širi. U takvim okolnostima, cijene zlata često rastu brže od većine drugih roba.
Oliver smatra da se upravo tako odvija i ovaj ciklus zlata. Barem za sada.
Federalne rezerve smanjuju kratkoročne kamatne stope, ali je prinos na 30-godišnje američke državne obveznice sada za 50 baznih poena viši nego u septembru 2024. godine, kada je Fed počeo najnoviji ciklus popuštanja monetarne politike. Ta kombinacija, prema Oliveru, ukazuje na potencijalno slabiji rast kreditne aktivnosti nego što bi se obično očekivalo, a ne na ekonomski bum. A bez buma, cijene industrijskih roba imaju tendenciju da zaostaju za zlatom, umjesto da ga nadmaše.
Istorija podržava takav stav. Tokom sedamdesetih godina prošlog vijeka, cijena zlata porasla je 1.400%, znatno brže od većine industrijskih roba. Bakar je, na primjer, u toj deceniji poskupio svega 45%.
Oliver smatra da se slična dinamika vraća. Očekuje da cijene nafte ostanu pod kontrolom, jer se ponuda u SAD povećava, dok dugoročni rast tražnje slabi. Energija je, kao što se može očekivati, jedan od najvećih ulaznih troškova u rudarstvu. Sporiji rast cijena energije pomaže u očuvanju profitnih marži. On takođe tvrdi da će većina industrijskih roba teško uspjeti da drži korak sa zlatom u okruženju sporijeg ekonomskog rasta.
Pročitajte još:
To dovodi do njegove ključne teze. Rudari zlata, kaže Oliver, ne suočavaju se sa uobičajenim pritiskom rasta troškova. Ako zlato nastavi da poskupljuje brže od inputa, marže bi trebalo da se šire, a ne da se smanjuju.
Akcije kompanija koje se bave iskopavanjem zlata imale su spektakularnu 2025. godinu. Oliver to ne vidi kao znak za uzbunu. Naprotiv, smatra da ti dobici više liče na početak dugotrajnijeg jačanja tržišta nego na njegov kraj.
