U Crnoj Gori se godišnje realizuje više od 460.000 transakcija na tržištu nekretnina, dok manje od sedam odsto građana ulaže u akcije, fondove i druge finansijske instrumente. Iako globalni trendovi jasno idu u smjeru finansijskih tržišta, domaće investicione navike i dalje su duboko ukorijenjene u „opipljivu imovinu“. Izvršni direktor TF Capitala Admir Ademović, u razgovoru za Pobjedu, objašnjava razloge tog disbalansa, ali i zašto očekuje da se struktura ulaganja u Crnoj Gori u narednih pet godina dramatično promijeni.
Iako su finansijska tržišta globalno u snažnoj ekspanziji, Crna Gora i dalje ostaje izrazito konzervativno investiciono tržište. Prema riječima izvršnog direktora TF Capitala Admira Ademovića, ključni razlog leži u kombinaciji kulture, istorije i nedostatka finansijske pismenosti.
„Nekretnine su kod nas decenijama doživljavane kao najsigurniji oblik imovine – one se vide, mogu se opipati, lako se registruju i prodaju, a dodatno su stimulisane povoljnim poreskim tretmanom“, objašnjava Ademović. S druge strane, finansijski instrumenti se često percipiraju kao apstraktni, komplikovani i rizični.
Takvu sliku dodatno pojačava činjenica da u Crnoj Gori posluje više od 460 agencija za promet nekretnina, dok je ponuda jednostavnih, digitalnih investicionih alata do skoro bila gotovo nepostojeća.
Upravo iz tog „praznog prostora“ nastala je ideja za TF Capital i aplikaciju TF Trader – prvu digitalnu multi-asset brokersku platformu u Crnoj Gori. Pokrenuta 2024. godine, aplikacija omogućava građanima da sa malim iznosima ulažu u globalna tržišta, uključujući NYSE i NASDAQ, ali i ETF-ove u Evropi i Aziji.
„Demokratizacija investiranja znači uklanjanje barijera – visokih bankarskih provizija, komplikovanih procedura i elitističkog pristupa“, kaže Ademović. Umjesto štednje sa kamatama od jedan do dva odsto, investitori dobijaju pristup tržištima sa potencijalnim dugoročnim prinosima od sedam do 10 odsto godišnje.
Podaci TF Capitala pokazuju da je oko 60 odsto korisnika platforme mlađe od 35 godina, što jasno ukazuje na promjenu generacijskih navika i rast finansijske pismenosti.
Ademović očekuje da će u narednih pet godina finansijska imovina u Crnoj Gori porasti sa sadašnjih nekoliko procenata na najmanje 30 odsto ukupnih ulaganja. Ključ tog rasta vidi u kombinaciji digitalnih alata, edukacije i saradnje sa bankama.
„Ljudi ulažu u ono što razumiju. Kada im se investiranje pojednostavi i objasni, spremni su da promijene navike“, kaže on.
Kada je riječ o sektorima sa najvećim potencijalom u narednom periodu, Ademović izdvaja vještačku inteligenciju i tehnologiju, energetiku – posebno obnovljive izvore i nuklearnu energiju – ali i e-commerce, finansijske usluge, zdravstvo, električna vozila i sajbersigurnost.
Početnici, upozorava, često ulaze na tržište bez jasnog plana, sa nerealnim očekivanjima brzih prinosa i pod snažnim uticajem emocija. Umjesto toga, savjetuje dugoročni pristup, redovno ulaganje dijela prihoda i oslanjanje na pasivne fondove i ETF-ove.
„Investiranje nije sprint, već maraton. Strpljenje i disciplina su važniji od sreće“, poručuje Ademović.
