Evropska centralna banka radi na novoj strategiji koja bi mogla preoblikovati globalni finansijski poredak: širenju upotrebe eura širom svijeta putem fleksibilnijih i dostupnijih „linija likvidnosti“. Ideja je jasna — iskoristiti sve veću nesigurnost u američko političko i finansijsko vođstvo i otvoriti prostor da euro preuzme dio moći koju je američki dolar decenijama držao kao dominantna rezervna valuta. – prenosi portal Investitor.
Evropska centralna banka (ECB) razvija plan kako bi ojačala međunarodnu ulogu eura i iskoristila sve izraženije sumnje u stabilnost američkog političkog i finansijskog sistema, piše Politico.
Riječ je o redefinisanju postojećeg instrumenta — linija likvidnosti — koji centralne banke koriste za hitne pozajmice tokom finansijskih šokova. Ali, kako otkrivaju četiri visoka zvaničnika ECB-a, banka sada razmatra da ih upotrijebi i u geopolitičke svrhe.
Cilj je dvostruk: ublažiti rizike ako SAD iznenada ograniče pristup dolarima ili uvedu uslove koje saveznici ne mogu da prihvate i ojačati trgovinu i finansijske tokove u eurima, čime bi Europa konačno počela preuzimati dio koristi od statusa rezervne valute — privilegija koju su SAD decenijama koristile kroz dolar.
Postoje dva modela linija likvidnosti: swap linije – razmjena jedne valute za drugu i repo linije – pozajmica eura uz kvalitetan kolateral denominiran u eurima.
ECB održava stalne, neograničene swap linije sa Fed-om, Bankom Kanade, Bankom Engleske, Švajcarskom narodnom bankom i Bankom Japana. Postoje i ograničene linije sa Danskom i Švedskom, te posebna, kapirana linija sa Narodnom bankom Kine.
Svi ostali moraju koristiti repo mehanizam EUREP, dostupan samo odabranim partnerima, među kojima su — što je važno za region — Crna Gora i Kosovo.
Međutim, iako su linije formalno aktivne, one se gotovo ne koriste. Tokom pandemije vrhunac korišćenja bio je skromnih 3,6 milijardi eura.
Linije likvidnosti su važne jer djeluju preventivno: sama činjenica da zemlja može doći do eura u kriznoj situaciji smanjuje rizik od šokova. Za realnu ekonomiju to je veoma konkretno: ako banka u Rumuniji ne može doći do eura, domaći proizvođač može ostati bez mogućnosti da plati njemačkom dobavljaču, što ruši lance snabdijevanja i povećava troškove.
“Znanje da komercijalne banke mogu pozajmiti eure uz siguran pristup likvidnosti podstiče korišćenje eura“, objasnio je jedan član Savjeta ECB-a.
Guverner Banque de France François Villeroy de Galhau smatra da Europa mora agresivnije promovisati euro, po uzoru na Kinu, koja ima više od 40 swap linija sa trgovinskim partnerima, naročito u zemljama nižeg prihoda.
ECB je, za razliku od kineske centralne banke, konzervativnija. “Evropa ne promoviše euro onako kako Kina promoviše renminbi,” rekao je bivši direktor tržišnih operacija ECB-a Francesco Papadia.
On smatra da bi ECB mogla sniziti cijenu EUREP linija, povećati obim, produžiti rokove korišćenja, proširiti mrežu zemalja korisnica.
Ali postoji i otpor:
Neki centralni bankari, poput guvernera Austrijske narodne banke Martina Kočera, upozoravaju da ECB ne treba „aktivno promovisati“ korišćenje eura.
„Ako postoji potražnja, moramo biti spremni. Ali ne treba je vještački stvarati,“ kaže Kočer.
S druge strane, priznaje da bi „nestabilna i nepredvidiva politika SAD-a mogla natjerati euro da preuzme veću međunarodnu ulogu“.
Papadia upozorava da je američka mreža swap linija uspješna jer Fed ima oslonac u američkim trezorskim obveznicama — globalno prihvaćenom, jedinstvenom, sigurnom kolateralu. Evropa to nema. Bez zajedničkog evropskog duga, obim EUREP linija će uvijek biti ograničen.
Profesor Gianluca Benigno, bivši šef međunarodnog istraživanja u New York Fed-u, smatra da je problem dublji: Evropa jednostavno nema dovoljno geopolitičke moći da stvori potražnju za eurom van svog regiona.
“Linije likvidnosti mogu unaprijediti vaše ciljeve samo ako već imate moć. One je ne mogu stvoriti,” kaže on.
Da bi euro postao globalni rival dolaru, Evropa prvo mora riješiti tri pitanja: jasnu političku viziju uloge EU u globalnoj ekonomiji, stvarnu uniju tržišta kapitala i zajednički evropski sigurni dug. To su političke odluke — ne monetarne.
ECB nije komentarisala ove navode.
