Azija je najteže pogođena poremećajima u snabdijevanju energijom na Bliskom istoku, a Evropa bi se mogla suočiti s nestašicom dizela i mlaznog goriva već u maju, upozorio je čelnik Međunarodne agencije za energiju (IEA). – prenose Financije.hr.
Iran je odgovorio na američko-izraelske napade na energetsku infrastrukturu napadom na energetska postrojenja u drugim zemljama Persijskog zaliva u kojima se nalaze američke vojne baze.
Teheran je takođe preuzeo kontrolu nad Hormuškim moreuzom, zabranivši brodovima povezanim sa SAD-om, Izraelom i njihovim saveznicima tranzit. Brodovi iz „prijateljskih“ zemalja moraju koordinirati tranzit s iranskom mornaricom.
Trenutna globalna energetska kriza ozbiljnija je od naftnih šokova iz 1973. i 1979. i nestašice plina iz 2022. povezane s ruskim ratom s Ukrajinom, rekao je Birol u podcastu s čelnikom norveškog penzionog fonda Nicolai Tangenom.
Iranski napadi na energetska postrojenja i ograničenja plovidbe kroz Hormuški moreuz smanjili su isporuke nafte iz regije za više od 12 miliona barela dnevno, rekao je Birol. Naftne krize iz 1973. i 1979. godine rezultirale su gubitkom od oko pet miliona barela dnevno, primijetio je šef IEA.
Globalne zalihe plina pale su za oko 75 milijardi kubnih metara u 2022. godini, ali je trenutni manjak još veći, dodao je.
„April će biti mnogo gori od marta“, upozorio je Birol, napominjući da su nafta i tečni prirodni plin još uvijek stizali na tržište u martu. „U aprilu nema ničega“, naglasio je, prema izvještaju turske novinske agencije Anadolija.
Članice IEA odlučile su sredinom marta da iz svojih rezervi oslobode rekordnih 400 miliona barela nafte, najviše u istoriji, podsjetio je šef agencije.
Pročitajte još:
„Ali moram biti vrlo iskren, ovo samo ublažava problem, a neće ga riješiti“, upozorio je, dodajući da ključno rješenje leži u otvaranju Hormuškog moreuza.
Proračuni pokazuju da je ukupni gubitak zaliha iz regije Persijskog zaliva u martu dostigao nešto više od 370 miliona barela nafte. Najveći problem, prema Birolu, je nestašica mlaznog goriva i dizela.
„Nestašicu vidimo u Aziji, ali uskoro, mislim, u aprilu ili maju, i Evropa će je osjetiti“, dodao je.
Evropa planira da od kraja marta na tržište plasira 73 miliona barela naftnih derivata i oko 35 miliona barela sirove nafte, prema podacima IEA objavljenim 15. marta.
Birol je takođe upozorio da je oko 40 ključnih energetskih postrojenja na Bliskom istoku oštećeno od početka rata i da će trebati vremena da se ponovo stave u pogon.
„Suočavamo se s vrlo velikim poremećajem, najvećim u istoriji“, zaključio je Birol.
